Završen je još jedan finalni turnir košarkaškog Kupa u Nišu – dvadeseti po redu.
Tek što je dodeljena „žućkova levica“, a već se krenulo sa spekulacijama za sledeću godinu. Mnogi bi da oduzmu organizaciju Kupa Nišu, a drugi bi „potpisali“ da Niš zauvek bude domaćin ovog turnira. I u samom gradu vladaju oprečna mišljenja.
Bez obzira što interesovanje gledalaca višestruko prevazilazi kapacitete Hale Čair, mnogi su mišljenja da Niš više ne treba da gosti najbolje košarkaške ekipe Srbije. Priča se malo banalizuje, iznose se populističke teze, kako Niš troši pare da bi ugostio „beogradske blizance“, kako je bolje uložiti u nišku košarku i sl. Naravno, kao i o svemu u Srbiji, o tome zbore ljudi koji su samo površno upoznati sa temom.
Prvo, grad od palanke ili sela ne treba da razlikuje samo broj stanovnika, već i ponuda kulturnih i sportskih događa vrhunskog kvaliteta. Stoga Filmski susreti, Nišvil, Nimus ili Kup Radivoj Korać treba da služe na ponos ovom gradu. U vreme kada se te manifestacije događaju Niš postaje centar kulture, odnosno sporta, ne samo Srbije već i regiona. Stecište je brojnih turista, lokali i smeštaji su puni i stvarno je lepo biti u Nišu u vreme tih manifestacija. Naravno ni indirektna finansijska korist nije zanemarljiva.
Za vreme Kupa Nišlije su u mogućnosti da uživaju u vrhunskoj košarci. Prisutne su tu ekipe koje ove godine, i u prejakoj Evroligi, igraju u sjajnoj formi, tu su igrači osvajači olimpijskih i svetski medalja, tu su i nove nade srpske košarke. Pored toga na niškim ulicam i u restoranima, tih dana možete sresti brojne legende srpske košarke koje su pohrlile u naš grad da budu deo svega toga.
I onda sve to banalizovati pričom kako za beogradske klubove pune stranaca, u našem gradu pravimo „cirkus“…. mislim da nije na mestu. Takvom logikom možemo reći da za Nišvil grad daje pare da se strani muzičari opijaju u Nišu i duvaju u trubu po tvrđavi… Za Filmske da prestonički glumci dođu da žderu po kafanama… , ali to nas onda udaljava od priče da je Niš „grad“ u punom smislu te reči.
Što se tiče veze razvoja niške košarke i Kupa, opet, tu se mešaju babe i žabe. Sportska politika grada vodi se u tri pravca. Jedan je samo bavljenje sportom, odnosno, razvoj sportskih klubov i stvaranje sportista. Drugi je organizovanje sportskih manifestacija u gradu i treći je stvaranje sportske infrastrukture. Dakle, organizovanje završnice Kupa u Nišu nije nikako povezano sa razvojem niških košarkaških klubova. Osim, što se taj sport populariše pa će možda nakon Kupa još neko dete više da krene da se bavi košarkom.
Ako se pak aludira na to da se pare usmerene na Kup preusmere u niške klubove, onda se verovatno ne zna činjenica da je turnir, već nekoliko sezona unazad, profitabilan i da zarada uveliko prevazilazi uloženo. Nakon završetka turnira se, već godinama, deo tih zarađenih para ulaže u niške košarkaške klubove i u rekonstrukciju košarkaških terene.
Sa druge strane i činjenica da Beograd sada hoće da preuzme organizaciju Kupa govori nešto. Da li mislite da bi ga uzimali da ne vredi? Iako svake nedelje imaju bar jednu evroligašku utamicu pred punom Arenom, iako godišnje imaju i po 10 „večitih derbija“, plus su tu i utakmice ABA lige, ipak žele da uzmu ostatku Srbije i tu jedinu košarkašku manifestaciju koja nešto vredi. Da li je to fer? Čak i da se ne igra u Nišu mislim da nikakvog smisla nema seliti Kup u Beograd.
Takva je praksa i u drugim evropskim košarkaškim zemljama. Tako je u Španiji Kup kralja u poslednji 40 godina samo 5 puta bio u Madridu i 2 puta u Barseloni, ostalo u manjim gradovima (ove godine na Kanarskim ostrvima). U Grčkoj se Iraklion na Kritu poslednjih godina ustalio u organizaciji kupa, pa je u prethodnih 8 godina čak 7 puta bio domaćin, dok se kup Turske ove godine igrao u gradu Šanlijurfi na jugoistoku te države.
Naravno, organizacija jednog turnira kakav je Kup Radivoj Korać u Nišu i hali Čair nije nimalo jednostavna. Pre svega zbog ne velikog kapaciteta hale, zatim i zbog bezbednosti, ali Niš uspeva svake godine da odgovori tim izazovima. Ne izgleda to besprekorno, ali funkcioniše, a kad god se eksperimentisalo sa drugim gradovima , nije se završavalo slavno i ekspresno se vraćalo na jug Srbije.
foto: Zoran Ćirić (Sport juga)
