Od kada je prošle godine ponovo stao na noge, Rukometni klub Železničar kao cilj je isticao igranje u SEHA ligi, plasman u gornji deo tabele… Na čelu sa trenerom Josifom Petkovićem osvojen je Kup, titula je izmakla za gol u Šapcu i ostvaren je istorijski plasman u regionalno takmičenje.
Za SEHA ligu u niškom timu spremali su se temeljno. Najveću pažnju svih sigurno je privukao dolazak legende jugoslovenskog rukometa Veselina Vujovića na mesto šefa stručnog štaba. Novi trener od starta je isticao da je SEHA liga odlična za uigravanje, sticanje iskustva i pripremu za domaći šampionat, u kome bi se napala titula.
No, nije samo popularni Vuja stigao na Čair, već i gotovo ceo novi tim. Čak 22 nova igrača prodefilovala su kroz klub u debitantskoj sezoni. Dolazili su i odlazili… Neki nisu ispunili očekivanja, neki su odigrali epizodne uloge, a neki su se zadržali i na njih se ozbiljno računa, ali da krenemo redom.
Posle samo dva meseca počeli su da pljušte otkazi. Nakon lošeg starta u SEHA ligi, a zatim i eliminacije iz kvalifikacija za EHF kup, četvorica igrača napustila su Železničar: Marko Ćeranić, Stefan Janković, Marko Knežević i Miloš Savić. No, tu nije bio kraj, već samo početak… Sredine su uskoro promenili Pavle Banduka i Dejan Babić, a doletela su krila Nemanja Živković i Dobrivoje Marković i obojica se zadržala do kraja.
Epizoda Idi mi, dođi mi se tu nije završila, jer je Jovo Damnjanović, igrač najavljivan kao veliko pojačanje, otišao… Odmah je stigla zamena, a nekadašnji kapiten Srbije Ratko Nikolić je obukao dres Želje i pomogao Nišlijama na nekoliko meča. Seriju odlazaka, nepreimetno, kao da nikada nije bio tu, zapečatio je golman Danilo Mihaljević.
Sve vreme Želja nikako nije uspeo da dođe do željenih partija, pa i rezultata, što je i normalno jer su se igrači smenjivali kao na traci. U čitavoj zbrci klub nikako nije mogao da reši pozicije desnog i srednjeg beka, te golmana. Čini se, bar za sada, da je sve sem pozicije kreatora igre rešeno.
Tim je kompletiran pred kraj SEHA lige, dolaskom zimskih pojačanja Miroslava Kocića, Ante Babića, Jana Gorele, Nikole Matovića, Matije Pižurice i Miloša Božovića.
Ne smeju se izostaviti ni oni koji su došli, pa preživeli celu sezonu u Želji: Darko Stošić, Marko Milosavljević, Aleksa Kljaljić, Predrag Vejin i povratnik Aleksandar Pavlović.
Kada se sve sabere i oduzme, na kraju nije ispalo loše. U završnici prvenstva izabranici Veselina Vujovića pokazali su mnogo bolje izdanje. Da su karte dobro promešane, pokazuju poslednja četiri meča. Tesni porazi od Tatrana (27:26) u gostima i Zagreba kod kuće (32:33) i pobede nad Metalurgom u Čairu i Steaue u Bukureštu dokaz su da stvari idu uzlaznom putanjom i da publika može očekivati dobre partije u plej-ofu.
SEHA ligu Železničar je završio sa 16 bodova, zabeležno je 12 poraza, jedan remi i pet pobeda.
Javnost je, ruku na srce, s pravom, posle izvanredne prošle sezone, očekivala mnogo. Sa druge strane, kao što to obično biva, promene su donele svoje, te su iluzije javnosti o visokom plasmanu već na startu pale u vodu. Jednostavno nestalan i tim koji se gotovo čitave sezone uigravao nije mogao bolje u konkurenciji ekipa poput Vardara, Zagreba, Tatrana, Meškova.
Na kraju će ipak debitantstka sezona Železničara u SEHA ligi ostati upamćena po plejadi igrača koje je Čair video….. Sa kvalitetima mnogih publika se gotovo nije ni upoznala, a o pamćenju imena i prezimena da ne govorimo.
