Fudbaleri Radničkog nisu uspeli da se dokopaju Evrope. Bar ne na zelenom terenu. Postoje kalkulacije po kojima Mladost iz Lučana neće dobiti licencu za učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope, ali to je nešto drugo.
Brutalan finiš sezone je po Radnički bio baš to-brutalan!!!
Veliki pritisak, ali i kvalitet protivnika uticali su na to da u samom finišu, u tri utakmice Radnički osvoji samo bod, a da pritom primi 7, a postigne samo jedan gol.
I čudan je bio zaista plej of, od utakmice u Lučanima koju Radnički, po kladionicama sigurno dobija, baš kao i onu u Novom Sadu. Utisak je da je bilo previše saopštenja, prepucavanja, najpre sa Zvezdom, a onda i sa Partizanom, previše pozivanja na poštenje, a kad se na kraju podvuče crta – Radnički je ispod crte.
Momci se jesu trudili i sigurno da poseduju određeni kvalitet, ali očigledno da to nije bilo dovoljno za više od petog mesta na tabeli. Nekako je smiraj prvenstva pokvario utisak. Partizan je prelako slavio na Čairu, a trener Rastavac nije imao šta posebno da zameri igračima.
Evropa je već posle Vojvodine i Partizana bila prilično daleko. Duel sa Zvezdom odigran je bez previše žara, pa je kombinovani sastav pretrpeo ubedljiv poraz od 4-0.
Iskreno, bodovi za Evropu izgubljeni su još u Lučanima, pa žal za propuštenim prilikama u duelu sa Zvedzom i Partizanom i nije preveliki. Veći je žal što je jug sve prazniji i što više ni dueli sa Zvezdom ili Partizanom ne mogu da napune ovaj deo Čaira. A on sigurno neće biti puniji ni posle odluke trenera Milana Rastavca da napusti kormilo Radničkog. Veliko hvala velikom gospodinu. Kako je sam rekao – misija je završena, a Radnički je nekako, po ko zna koji put-na početku.
