Poslednjih dvadesetak meseci, svedoci smo učestalih aktivnosti u košarci u kolicima na celoj teritoriji Srbije. Polako se formiraju se klubovi, organizuju domaći i međunarodni turniri, trenira se ozbiljno u više gradova Srbije, nabavlja se oprema, planira se sprovođenje priprema i kampova… Nekako se iskristalisalo u javnosti da postoji posebna veza između dva subjekta koji nose razvoj košarke u kolicima u Srbiji – Savez košarkaša u kolicima Srbije (SKKS) i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu (FSFV). Inače, protokol o saradnji između SKKS-a i FSFV-a je potpisan sredinom 2017. godine. I odmah se pokazao na delu. Studenti su koristili mogućnosti volontiranja na treninzima, pripremama i takmičenjima, školovali su se za trenere, sprovodila su se naučna istraživanja… Čekao se jedan, ali presudan korak – da se krene sa treninzima i da studenti na svojoj praktičnoj nastavi uče košarku u kolicima.
Međutim, opreme nije bilo u dovoljnom broju. Malo je ljudi koji poznaju organizaciju košarke u kolcima. Ko ima uvid u tu problematiku, zna da je je reč o jako skupom sportu. Samo polovna specijalnizovana kolica za košarku koštaju 1.500 evra, a nova od 3.500 do 10.000 evra. Nastavnicima na FSFV-u bilo je potrebno više od godinu i po dana da sakupe šest specijalizovanih kolica. Troja kolica su na neograničeno vreme ustuplljena od strane SKKS-a, dvoja od bivših i sadašnjih košarkaša u kolicima, Borisa Cvjetkovića i Nebojše Ilića, a jedna su dobijena putem projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Tako se Niš, nabavkom šest sportskih kolica, našao na drugom mestu u Srbiji po broju tih osnovnih rekvizita. 
U međuvremenu je organizovan sparing igrača i studenata. Ekipa KKK „Nais“ iz Niša, sa kojom nastavnici i studenti pomenutog fakulteta imaju sjajnu saradnju, ugošćena je od strane nastavnika i studenata FSFV-a. Goste su pojačali i studenti, pa je sparing bio jako zanimljiv. Rezultat je bio potpuno u drugom planu, cilj ovog okupljanja je bilo druženje, ali i početak nečeg što se odavno čekalo – prvi trening košarke u kolicima u Nišu!
Među sportistima sa invaliditetom koji su učestvovali u ovom pionirskom sparingu/treningu koji je održan u maloj sali Sportskog centra „Čair“ u Nišu, našli su se Dejan Šimandli (1981, cerebralna paraliza), Bratislav Kostić (1982, paraplegija), Slaven Nonković (1986, paraplegija) i Aleksandar Dinić (1987, parapareza). Dva igrača, Miloš Stojiljković (1986, paraplegija) i Miljan Cekić (1971, kvadriplegija), zbog obaveza su, nažalost, izostala sa prvog – istorijskog okupljanja KKK „“Nais“
U KKK „Nais“, navode da je interesovanje među populacijom osoba sa invaliditetom za ovaj sport veliko, pa se, kako kažu, očekuje veliki broj novih sportista.
Igrači presrećni
Bratislav Kostić je službenik je MUP-a oko dve decenije. Kada je imao 25 godina doživeo je saobraćajnu nesreću. Smatra se pionirom košarke u kolicima u Nišu.
„Pre više od pet godina trenirao sam košarku u kolicima. Imali smo treninge u fiskulturnoj sali OŠ „Branko Radičević“ u Gabrovcu. Treninge je vodio Vladimir Bajin, koji se školovao u Belgiji, Norveškoj i na Islandu za rad u sportu osoba sa invaliditetom. Međutim, zbog nezainteresovanosti je izostala masovnost, pa se, nažalost, prestalo sa tim aktivnostima. Sada mi se čini da će ova inicijativa uspeti, jer jaka organizacija stoji iza svega ovoga. Igraće se dobra košarka u kolicma u Nišu. Verujem u to!“ – ne izostaje optimizam kod Bratislava.
Slaven Nonković je, pre nekoliko godina, doživeo nesreću na građevini, tokom privremenog rada u Italiji. Tokom rehabilitacije se upoznao sa mnogim sportovima (stoni tenis, plivanje, atletika, mečevanje, košarka u kolicima, streljaštvo, pikado…). Već nekoliko meseci trenira stoni tenis u Stonoteniskom klubu za osobe sa invaliditetom „Nais“ iz Niša. Ipak, nije mogao da odoli šansi da se oproba u košarci u kolicima.
„Ovo je sjajna prilika da se družimo i igramo košarku u kolicima. Sigurno je da ću se odazivati ovakvim akcijama, ali ću aktivniji biti i u treningu. Uskladiću treninge stonog tenisa i košarke u kolicima.“ – rekao je Nonković.
Priliku da prvi put u životu vozi kolica za košarku, imao je i Dejan Šimandli, koji ima cerebralnu paralizu (parapareza). Oprobao se u plivanju, stonom tenisu, pikadu, fitnesu i atletici. Oduševljen je novim sportom.
„Prvi put sam seo u kolica, prvi put igram košarku u kolicima. Jako interesantan i dinamičan sport. Potrebno će mi biti vreme da naučim upravljanje kolicima, ali definitivno nastavljam sa treninzima.“ – objasnio je Šimandli.
Aleksandar Dinić je zaposlen na poziciji operatera u računskom centru Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu. Kada je imao 24 godine bio je 12 dana u komi zbog upale kičmene moždine i upale mozga nakon čega je dve godine za mobilnost koristio kolica. Trenutno hoda na štakama zbog spazma mišića u donjim ekstremitetima. Tvrdi da je našao svoj sport.
„Sanjao sam godinama da dođe ovaj dan i došao je! Pre sticanja invaliditeta sam preferirao kolektivne sportove, fudbal i košarku. Nakon rehabilitacije sam se bavio mnogim sportovima (boćanje, pikado, atletika, šah i plivanje). Međutim, tek sa današnjim treningom sam pronašao sebe. Ovaj sport je u skladu sa mojim karakterom.“ – kaže Dinić.
Neprocenjiva praksa za studente
Jedan od igrača i sudija na sparingu je bio i Đorđe Igrutinović, student četvrte godine osnovnih akademskih studija – fizičkog vaspitanja – fizičko vaspitanje i sport. Iza sebe ima turnir, kamp i individualne treninge, ali u golbalu. Za svoje godine se smatra sjajnim poznavaocem adaptivnog fizičkog vežbanja pa je angažovanje u ovoj sferi bilo logično.
„Sjajno je za sve studente fakulteta da mogu da imaju praksu u klubovima. Kada je reč o osobama sa invaliditetom, potrebno je „ući u njihove cipele“. Ako imate uvid u strukturu njihove dnevne aktivnosti, percepciju i mogućnosti, onda lakše možete da planirate i sprovedete fizičku aktivnost te populacije. A šta reći za košarku u kolicima? Ljubav na prvi pogled.“ – objasnio je Đorđe Igrutinović.
Fakultet samo radi svoj posao
Do pre dve godine, gotovo da nije bilo studenta FSFV-a koji je znao šta je golbal. Sada je situacija obrnuta. Studenti igraju golbal sa osobama oštećenog vida, volontiraju na treninzima i takmičenjima, a pojedini upisuju trenersku školu. Pravilna inkluzija je ovde na delu. Sada sledi da se sa košarkom u kolicima uradi isto. Iako ono što rade, prevazilazi sredinu i mentalitet ovog dela sveta, na FSFV-u skromno ističu da „samo rade po programu“.
„Mi na FSFV-u samo radimo svoj posao. Omogućavamo našim studentima najbolji mogući način učenja – kroz praksu. To nije slučaj samo sa košarkom u kolicima, već i sa golbalom, atletikom, plivanjem, stonim tenisom… Već godinama se naši studenti angažuju da sprovode i sesije fizičkih aktivnosti dece sa autizmom. Iz štampanog materijala i sa video prezentacije ne može da se usvoji ni blizu ona količina znanja koja može putem prakse.“ – rekao je prof. dr Dobrica Živković, jedan od nastavnika na grupi predmeta koji se tiču adaptivnog fizičkog vežbanja.
Jedan od osnivača KKK „Nais“, prof. dr Marko Aleksandrović, takođe je jedan od nastavnika iz ove oblasti. Optimista je za opstanak košarke u kolicima u Nišu, ali je svestan da je taj put dug.
„Ovaj događaj nije samo promocija, da se dogodi samo jednom i nikad više. Košarka u kolicima je sada deo praktične nastave. Sledili smo dobru praksu da sportisti sa invaliditetom dolaze na praktičnu nastavu i sa njima naši studenti „ukrste koplja“. Mišljenja sam da će veliki broj studenata zavoleti ovaj sport. Tek je početak, pored ovakvih sparinga, plan je da putujemo na domaće i međunarodne turnire, ali da iste i organizujemo. Već imamo solidnog iskustva u organizovanju kampova i sprovođenju istraživanja. U planu su i međunarodni seminari, u čemu je naš fakultet tradicionalno jako uspešan. Ipak, čeka nas dugogodišnji strpljiv rad.“
Pored termina u okviru predmeta Sport osoba sa invaliditetom, košarka u kolicima će se igrati i na praktičnoj nastavi predmeta Košarka. Naime, zbog homogenizovanih grupa, koje su sastavljene po znanju košarke, jedna grupa je sastavljena od bivših i sadašnjih košarkaša. Ideja prof. dr Miodraga Kocića je da upravo ta grupa ima određeni „iskorak“ i da košarku „upoznaju na neki drugi način“.
„Košarkaše nema šta da naučim, oni znaju koju će ocenu dobiti na kraju – onu najvišu. Ali, oni mogu da, po završenom školovanju, pomognu košarku u kolicima. Oni su taj potencijal u stručnom radu. Zato sam insistirao da košarka u kolicima bude deo sadržaja vežbi iz predmeta Košarka. Treba da nauče da sagledaju košarku iz drugog ugla, da nauče kako da ovaj sport načine dostupnim svima.“ – objasnio je prof. dr Miodrag Kocić.
Iako rukovodstvo SKKS-a nije bilo prisutno u Nišu, sve vreme su bili „na vezi“ sa predstavnicima KKK „Nais“ i FSFV-a. Predsednik SKKS-a, Vladimir Kuzmanović, imao je samo reči hvale za ovaj događaj, tim pre što nije iniciran samo iz Beograda.
„Ovim događajem se Niš definitivno smatra jednim od centara košarke u kolicima u Srbiji. Toj činjenici daje na značaju i jako korisna saradnja lokalnog kluba KKK „Nais“ sa FSFV-om. Svest koju ima ova renomirana visokoškolska institucija u oblasti sporta je primer kako se školuje budući kadar – kroz praksu. Od danas je košarka u kolicima značajno „decentralizovana“, a mislim da će pored Niša i drugi veći gradovi u tom delu države da formiraju klubove. Košarka u kolicima se nezaustavljivo širi.“ – kazao je predsednik SKKS-a, Vladimir Kuzmanović.
Generalni sekretar SKKS-a, Mladen Pajević, ističe da je „dugo čekao ovaj dan“. Naglašava da je ranije više puta dolazio u Niš da bi promovisao košarku u kolicima, a sada će, kako kaže, dolaziti „na megdan“ Nišlijama. Ističe da je pomoć Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije koja posredstvom SKKS-a dolazi u Niš skromna, ali značajna.
autor teksta i fotografija: prof. dr Marko Aleksandrović
