Kada se pomene pirotski sport, prva asocijacija je fudbalski klub Radnički, klub sa bogatom tradicijom i najvećim brojem navijača u ovom gradu na jugu Srbije. Osnovan je još 1945. godine, a od 1969. je uglavnom, uz povremene prekide, član drugog po rangu saveznog takmičenja. U tom rangu se nalazi i danas, član je Prve lige Srbije i u njoj beleži odlične rezultate.
U sredu 5. aprila je na gradskom stadionu u Pirotu odigran zaostali meč 18. kola u kome je Radnički dočekao Bežaniju i pobedio je rezultatom 1:0. Utakmica je imala veliku važnost za oba tima, Piroćanci su pobedom želeli da prekinu niz slabijih rezultata i ostanu u vrhu tabele, dok su gosti iz Beograda želeli da dođu do bitnih bodova za opstanak u ligi.
Upravo je taj pritisak i bio primetan na terenu, posebno u prvih 45 minuta koji su prošli u dosta opreznoj igri na obe strane, maltene bez ijedne stopostotne šanse. Bolju igru su ipak prikazali domaći fudbaleri koji su imali dosta konkretnijih akcija.
Drugo poluvreme odigrano je u drugačijem ambijentu, kiša je dobro natopila teren i naterala je ekipe da koriguju taktiku. Radnički je potpuno preuzeo inicijativu, a u 50. minutu stigao i do stopostotne šanse u kojoj je Miloš Spasić šutirao iz okreta malo pored stative. Za prikazano na terenu Piroćanci su nagrađeni u 63. minutu, nakon greške odbrane Bežanije do lopte je došao kapiten Piroćanaca Marko Mančić, usledio je sjajan prodor po levoj strani i majstorski završetak akcije za veliku radost oko hiljadu okupljenih Piroćanaca na tribinama.
Kao što to obično biva u domaćem fudbalu, do kraja utakmice su se uloge promenile, Bežanija nije imala šta da izgubi, zaigrala je ofanzivnije, dok se Radnički preorijentisao na odbranu svog gola. Gostujući tim je imao par ozbiljnijih akcija, ali nije uspeo da stigne do izjednačenja. Radnički je došao do devete prvenstvene pobede i vratio se u gornji deo tabele.
Do kraja prvenstva nije ostalo mnogo, a najverniji navijači Radničkog se potajno nadaju da njihov omiljeni klub konačno može do najvećeg uspeha u istoriji, plasmana u Superligu. U tri navrata, 1976.1977. i 1996. Radnički je bio na domak plasmana u Prvu saveznu ligu, takmičenje je završavao na trećem mestu. Najveći uspesi kluba vezani su za nacionalno Kup takmičenje, 1976. Piroćanci su stigli do četvrtfinala gde su poraženi od zagrebačkog Dinama. Te sezone u osmini finala Radnički je pobedio Crvenu zvezdu rezultatom 4:2. U novijoj istoriji, 2005. su stigli do četvrtfinala Kupa Srbije i Crne Gore u kome su poraženi od beogradskog Rada sa 1:0. Za razliku od navijača, u klubu imaju dosta realnije ambicije, mada ističu da će iskoristiti svaku šansu koja im se bude ukazala.
Boje ovog kluba kroz istoriju nosili mnogi sjajni pojedinci, a dres reprezentacije oblačili su Jovan Anđelković, Jovan Stanković i Radivoje Manić. Pirot je afirmisao i ogroman broj asova koji nisu iz ovog grada, ali su u njemu dobili šansu za punu afirmacij, poput Slobodana Janjuša, Mateje Kežmana, Nenada Jestrovića.
Bez obzira na rang u kome se takmičio Radnički je uz sebe uvek imao i verne navijače, čuvene Pirgose. Organizovano navijanje na gradskom stadionu pamti se još iz 70ih i 80ih godina prošlog veka, a Pirgosi Istok zvanično postoje od 1990. godine. Najverniji navijači, sada već decenijama, pomažu svojim pulenima na domaćem terenu u velikom broju, a neretko putuju sa klubom i na gostujuće utakmice. Za njih dileme nema, ove sezone ili neke naredne, Piroćanci će dočekati ono čemu teže od nastanka, plasman u najviši državni rang.
