Kada je juniorsko Evropsko prvenstvo za košarkaše u Nišu u pitanju, u žiži javnosti su uglavnom dešavanja koje nemaju nikakve veze sa sportom. Odlične igre reprezentacije Srbije, fantastična atmosfera u Čairu i veliki broj dece koji pružaju frenetičnu podršku srpskim juniorima nisu toliko važni. Takve priče ne povećavaju “reach” i “klikove”.
Tako potpuno nezapaženo prolazi i to da je ovaj turnir privukao veliki broj skauta NBA timova i američkih koledža, te da završnicu takmičenja uživo prate i poznati srpski košarkaški radnici poput Aleksandra Džikića, Miška Ražnatovića, Milenka Topića.
Ovoj grupi svakako pripada i Marin Sedlaček, poznato košarkaško lice, koji je u svojoj dugoj košarkaškoj karijeri obavljao najrazličitije funkcije. Dvadeset godina je radio kao deo stručnog štaba Crvene zvezde, Hemofarma i Partizana, poslednje dve decenije se bavi skautingom, a od 2003. do 2022. je radio kao “lovac na talente” NBA franšiza Memfis Grizlis i Filadelfija Seventisiksers.
U opširnom razgovoru za naš sajt ovaj 64-godišnji Beograđanin je pričao o jako talentovanoj generaciji srpskih košarkaša rođenoj 2005. godine, razlozima zbog čega Španci i Francuzi dominiraju u mlađim kategorijama, zašto “egzotične” košarkaške zemlje sve više napreduju, a izneo je i svoje stavove na temu zašto se ogroman broj igrača gubi na prelasku iz juniorskog u seniorski pogon.
Sedlaček je na ovom turniru u ulozi stručnog konsultanta Sport Kluba, sa zadatkom da bude izveštač sa ovog prvenstva i daje opservacije na igre reprezentacija, pojedinaca, analizu utakmica i sl.
U uvodnoj fazi razgovora istakao je da je prednost praćenja utakmica sa lica mesta velika.
Meni je najveći problem bio kada smo u prethodnom periodu radili gostujuće utakmice reprezentacije iz studija. Iz jednostavnog razloga što se ne vide neke stvari jer kamera prati loptu. Košarka je mnogo brzo igra i onda se ne vide elementi koji su potrebni da bi se kasnije pronašao razlog zašto je nešto dobro ili loše – rekao je on.
Odbrana je glavni kvalitet ove generacije “orlića”
O generaciji košarkaša rođenoj 2005. godine se i uoči turnira pisalo da imaju “visok plafon”. Košarkaškim kuloarima provejavao je ogroman optimizam i očekivanja od ovih 18-godišnjaka su zaista velika. Sedlaček kaže da je ovaj sastav imao tu nesreću da je svoje prvo takmičenje odigrao u balonu u Novom Sadu pod pravilima koja je “diktirao” korona virus.
Na tom nezvačničnom kadetskom prvenstvu Evrope su pobedili u finalu Tursku i pokazali određeni potencijal. Dalje, nastavili su kroz nastupe za svoje seniorske timove u KLS da potvrđuju svoj talenat. Ima tu nekoliko jako zanimljivih igrača koji su predvodnici te generacije, na okupu su dosta dugo i to sve daje neku nadu. Setimo se generacije igrača rođenih 1987. i 1988. godine koji su na juniorskom prvenstvu Evrope u Beogradu osvojili zlato i posle nekoliko godina bili noseći igrači u seniorskoj reprezentaciji. Možda to bude bio slučaj i sa ovom – istakao je Marin.
Sedlaček je dodao da je šteta što po kalendaru naredne godine neće biti održano U19 Svetsko prvenstvo, gde bi ova ekipa mogla da se suoči sa vršnjacima iz celog sveta.
Srpski reprezentativci su na ovom turniru odigrali fantastično u defanzivnoj fazi na svakom meču. Agresivnost, disciplina i fokus bili su na optimalnom nivou svih 40 mintua u svakom mečum pa je granitna odbrana postala zaštitni znak ove ekipe.
Mislim da je trener Stefanović postavio takve principe. Čestim izmenama pokušava da zadrži odbrambenu agresivnost na visokom nivou koji u nekim trenucima izgleda i preteran gledajući poziciju lopte na terenu i rezultat na semaforu. Međutim, ova reprezentacija na taj način pokušava da izlomi protivnika i onog trenutka kada rival padne, naši igrači naprave dovoljnu razliku da dobiju utakmicu. Sigurno je da protiv jačih protivnika treba više strpljenja i to je neki momenat koji publika mora da prepozna. Mislim da publika u Nišu jako dobro razume ove momke, raduje me što vidim mnogo mladih lica na tribinama i upravo su oni inicijatori dobre atmosfere – kazao je Sedlaček.
O “furiji” i “trikolorima”
Reprezentacije Španije i Francuske su neizostavni deo pobedničkog postolja na takmičenjima mlađih kategorija godinama unazad. Njihove juniorske selekcije briljiraju i u Nišu i sastaće se u polufinalnom okršaju u subotu.
Nekadašnji skaut Memfisa i Filadelfije naglašava da je prvi razlog njihove dominacije to što su to dve zemlje koje imaju preko 50 miliona stanovnika. Uz to, regionalno su odlično pokrivene od strane košarkaških federacija.
Španci se i dalje drže sistema koji su preuzeli od nas pre 35 godina, a to su principi edukacije i obučenosti igrača na bekovskim pozicijama i kriterijumima šta sve treba da znaju u kom uzrastu, koju brzinu treba da imaju. Ova generacija takođe ima dvojicu igrača koji su na intoniranju himne za glavu niži od onih koji su srednje visine. Kod nas verovatno “ne bi prošli jer su mali”, ali pošto igraju na spoljnim pozicijama oni svojom agresivnošću i svojom tehničkom obučenošću nisu stvarali hendikep svojoj ekipi.
Francuski košarkaški sistem je, kaže on vezan za državni institut u kojim se skupljaju najkvalitetniji igrači.
To je način rada koji traje mnogo dugo. Strogo se drže svojih principa od kojih ne odustaju godinama. To su način na koji prave selekciju igrača, način na koji se sa tim igračima pripremaju i rade i način kako selektiraju trenere koji vode te selekcije. To su stvari koji traže “veću” ili “dublju analizu”, ali u suštini ne odstupaju. Ako uporedimo Španiju i Francusku, prednost Francuza je u atleticizmu, odnosno tamnoputim igračima koji igraju za tu reprezentaciju sticajem različitih okolnosti, državnih, kao i onih resursa koje je Francuska kao teritorija imala i i dalje ima i crpi iz njih – apostrofirao je Marin.
Nijedna reprezentacija nije došla na turnir turistički
Iz godine u godinu je sve manja jaz između evropskih košarkaških velesila i onih reprezentacija sa margina. Sedlaček kaže da ove “manje” zemlje ulažu previše napora kako bi napredak iz godine u godinu bio sve vidljiviji.
Globlani rekruting je izašao van okvira Amerike i proširio se na taj način da te “male” reprezentacije imaju u svojim sastavima igrače koje nastupaju za srednjoškolske ekipe u SAD, odnosno edukuju se van otadžbine. Sa druge strane, imamo reprezentacije čiji igrači igraju u visokokvalitetnim zemljama, kao što je npr. Španija.
Naveo je Dansku kao najsvetliji primer.
Kvalitet danske reprezentacije u ovom uzrastu je između A i B divizije. Međutim, cilj njihove federacije je da izgrade sistem koji može da izbaci igrače kadre da odvedu seniorsku reprezentaciju na Evropsko prvenstvo. Ako se osvrnemo unazad, njih je u kvalifikacijama za Eurobasket 2022. protiv Litvanije delila jedna lopta od plasmana na završni turnir. Uz to, oni žele da proizvedu nekog NBA igrača, poput Ifea Lundberga. Kada bi košarka, koja je šesti sport po popularnosti u ovoj zemlji, došao do televizije, ona bi popela interesovanje za ovaj sport za koju lestvicu više i to bi bilo ostvarenje njihovog sna – detaljno je objasnio Sedlaček.
“Košarka je postala sredstvo za ostvarivanje materijalne satisfakcije…”
Svako malo se spominje kako igrači pri prelasku iz juniorskog u seniorski tim ne uspevaju da se izbore sa izazovima koje igranje sa starijim, iskusnijim i često fizički jačim igračima nose. Naš sagovornik ima jasan stav zbog čega je to tako.
Najveći problem je što se ulaskom u seniorski tim gubi kontinuitet njihovog daljeg razvoja. On postoji fizički, ali ne postoji individualno i tehničko-taktički. Veoma je mali prostor za te igrače da se razvijaju u tom smeru zbog ogromnog broja utakmica. Taj veliki broj mečeva baca u drugi plan one koji su mlađi, oni ne dobijaju mnogo prilika jer se juri rezultat. A mladi igrače ne rade dovoljno individualno sami da bi se spremili za taj nivo. Svi pričamo kako se NBA igrači spremaju tokom celog leta, pa ne spremaju se za neki ekstra nivo, oni se spremaju za ono što ih čeka.
Primećuje da je za većinu mladih igrača dovoljna satisfakcija to što su ušli u prvi tim.
Oni se zadovolje otpisivanjem profesionalnog ugovora i pronalaženjem nekih lakših načina da se ostvari ono što žele, odnosno da se ode negde dalje. U staroj Jugoslaviji smo imali pravilo da se ne može otići iz zemlje pre 28 godine, a sada postoji mogućnost da se može promeniti koledž već posle godinu dana. Ekonomski se košarka preokrenula i postala sredstvo za ostvarivanje materijalne satisfakcije, a ne sredstvo za sportsko usavršavanje, koje na kraju treba da donese pozitivno životno iskustvo.
Sedlaček je za kraj razgovora dodao i da su jednostavno takvi trendovi i smatra da nisu glavni problem treneri koji neće da daju šansu mladom igraču. Ne slaže se da nijedan trener neće da iskoristi mladog igrača i “baci ga u vatru” sa 18, 19 godina i naveo kao pravi primer primer ekipu Dinamika
Oni su u KLS sticajem okolnosti postavili trenera juniora za glavnog trenera, koji je u prvi tim ubacio sedmoricu mladih igrača. Od njih sedmorice prodali su trojicu klubovima iz KLS. Ako pogledamo kroz kadetsku, juniorsku i reprezentativnu selekciju Srbije do 19 godina, oni imaju sedmoricu igrača. Dinamik nije klub koji igra Evroligu i ABA ligu pa postoji ta mogućnost, ali mislim da i ostali manji klubovi treba da krenu tim rezonom. Borac Čačak je takođe pružio šansu mladim igračima da se takmiče u Superligi, ali tu postoji i i ona strana, da li su ti igrači bili spremni da iskoriste šansu – zaključio je Marin.
