Korać – legat koji inspiriše
Februar je mesec kada se u većini evropskih zemalja igra završnica košarkaških Kup takmičenja. Ništa manje uzbudljivo nije ni u Srbiji, baš naprotiv. Grad Niš, po 18. put biće domaćin završnog turnira Kupa „Radivoj Korać“, koji nosi ime po legendarnom košarkašu. Ulaznice su prodavane onlajn i rasprodate su u roku od nepuna dva sata, što znači da će stotine gledalaca iz Niša, regiona ali i cele Srbije pohrliti ka hali Čair. Pre nego što krenemo o samom takmičenju, vratimo se tamo gde je sve počelo…
Radivoj Korać rođen je 5. novembra 1938. godine u Somboru. Po vokaciji krilni centar, sa 16 godina zaigrao je u BSK-u (sadašnji OKK Beograd), pod trenerskom „palicom“ čuvenog Borislava Bore Stankovića. Sa tim klubom osvojio je četiri titule prvaka Jugoslavije (1958, 1960, 1963, 1964).
Popularni „Žućko“ sa plavo-belima nadmetao se u brojnim evropskim takmičenjima, a tri puta je biran za člana najboljeg tima.
Četiri puta bio je najbolji strelac Evropskog prvenstva (1959, 1961, 1963, 1965), a za MVP-ja tog takmičenja proglašen je 1961. godine.
Poznat po izuzetnim šuterskim sposobnostima, Radivoj je čak sedam puta bio najbolji strelac savezne Jugoslavije, sa gotovo nestvarnim prosekom od 32,7 poena po utakmici.
Njegov zaštitni znak bilo je karakteristično izvođenje slobodnih bacanja, sa dve ruke odozdo, držeći loptu malo iznad parketa.
Korać je na utakmici između OKK Beograda i švedskog Alvika u sklopu Kupa evropskih šampiona, postigao čak 99 poena i zamalo srušio rekord Američkog košarkaša Vilta Čemberlejna, koji je 2. marta 1962. godine na utakmici između Filadelfije i Njujorka u NBA ligi ubacio okruglo 100 poena.
Nakon OKK Beograda, prešao je u redove belgijskog Liježa, sa kojim je u sezoni 1967/1968. ovojio titulu prvaka države. Ubrzo zatim, odlazi u Padovu, gde je natupao za istoimenu ekipu. Sa 592 poena na 22 utakmice bio je najbolji strelac italijanskog prvenstva.
Korać je poginuo jako mlad, sa svega 30 godina. Dan nakon prijateljskog susreta između reprezentacija Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, Radivoj je prema rečima očevidaca sam upravljao motornim vozilom u povratku za srpsku prestonicu, što se na kraju, nažalost, završilo fatalno. Nesreća se dogodila 12 kilometara od Sarajeva, u blizini sela Kamenica.
On je prvi sportista koji je sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Sahrani su prisustvovali i predstavnici Padove, kluba u kojem je okončao igračku karijeru.
Posthumno je uvršten među 50 ličnosti koje su najviše doprinele košarci u Evropi. Takođe, 2022. godine primljen je u košarkašku Kuću slavnih u Springfildu (SAD).
Za Radivoja Koraća slobodno se može reći da je bio košarkaš-vizionar. Svojom pojavom plenio je na sve oko sebe. Neprevaziđen šuter, posebnog romantičarskog šmeka. Uvek svoj i originalan. Igrački legat koji je ostavio za sobom zauvek će ostati u amanet košarkašima i sportskim radnicima širom Srbije, Evrope pa i sveta.
U njegovu čast, krovna košarkaška organizacija FIBA 1971. godine osniva takmičenje pod imenom Kup „Radivoj Korać“. Učestvovali su klubovi iz čitave Evrope. Pehar koji se dodeljivao pobedniku nazvan je simbolično „Žućkova levica“. Pomenuto takmičenje ugašeno je 2002. godine. Na inicijativu tadašnje Srbije i Crne Gore, a nakon raspada Jugoslavije, ono je nastavilo da živi 2003. godine, ali u manjim, državnim okvirima. Ove godine, 20 godina nakon „oživljavanja“ Kupa, Grad Niš će po 18. put biti domaćin završnice istog, a 13. put od osamostaljenja republike Srbije.
Na turniru učestvuje osam ekipa, koje pravo nastupa mogu da steknu na jedan od tri propisana načina:
- Kao učesnik prvog ranga regionalne ABA lige (Crvena zvezda, Partizan, FMP, Mega i Borac);
- Kao finalista drugog stepena Kupa Srbije (Vojvodina i Spartak);
- Kao najbolje plasirana ekipa na polusezoni u Košarkaškoj ligi Srbije (Metalac).
Žreb ovogodišnjeg Kupa održan je 24. januara u prestižnom hotelu Kraun plaza u Beogradu. Izvlačenju su prisustvovale brojne poznate ličnosti iz sveta košarke, na čelu sa selektorom Srbije Svetislavom Pešićem. Parovi četvrtfinala su sledeći: Partizan – Spartak (Subotica), Mega – Vojvodina (Novi Sad), FMP – Metalac (Valjevo) i Crvena zvezda – Borac (Čačak). Voljom žreba, „večiti“ derbi moguć je već u polufinalu, što je bio zaista redak slučaj poslednjih godina.
Četvrtfinalne utakmice igraće se u sredu (15.2) i četvrtak (16.2), sa početkom od 18 i 21 sat. Polufinala su na programu u petak (17.2) u terminima od 17 i 21 sat, dok je veliko finale zakazano za subotu (18.2), takođe od 21 sat.
Bitno je istaći pravilo koje se tiče broja stranaca u timovima. Maksimalan broj stranih košarkaša ograničen je na četiri, što je najviše uticalo na Partizan, koji ih u svojim redovima ima čak sedam.
Najviše titula imaju Crvena zvezda i Partizan (po osam). Slede FMP sa tri, odnosno Mega sa jednom (gledajući učinak u novijoj istoriji Kupa).
Trofej brani Crvena zvezda.
KK Crvena zvezda Beograd
O Crvenoj zvezdi ne treba trošiti previše reči. Radi se o jednoj pre svega dobro organizovanoj ekipi, predvođenoj iskusnim trenerom Duškom Ivanovićem. Zvezda je u poslednjih deset sezona čak devet puta bila učesnik Evrolige. Najveći uspeh u modernijoj istoriji kluba bio je plasman u top osam elitnog takmičenja (2016). Beograđani ove sezone po mišljenju brojnih košarkaških eksperata imaju najkvalitetniji roster u protekloj deceniji. Predvođeni igračima kao što su Luka Vildoza, Fakundo Kampaco, Nemanja Nedović i Filip Petrušev, crveno-beli spadaju u najuži krug favorita za trofej. Nešto manje od mesec dana pred početak, Crvena zvezda je izdala zvanično saopštenje za javnost u kojem je iznela svoje nezadovoljstvo zbog nekažnjavanja Partizana, koji je protivpravno i bez ikakvog osnova napustio završnicu Košarkaške lige Srbije prošle godine. Identično saopštenje izdala je i sama KLS, upirajući prst krivice na Košarkaški savez Srbije. Zvezda nije imala svog predstavnika na žrebu za Kup, a kako je najavljeno, bilo je neizvesno i samo učešće na istom. Na sreću, tako nešto nije se dogodilo, pa će crveno-beli braniti trofej osvojen prošle godine.
KK Partizan Beograd
Završni turnir Kupa „Radivoj Korać“ u pravi momenat dolazi pred košarkaše Partizana, koji u poslednjih mesec-mesec ipo dana pružaju najbolje partije od početka sezone. Crno-beli, vođeni najtrofejnijim evropskim trenerom Željkom Obradovićem (devet trofeja Evrolige), nalaze se u seriji odličnih rezultata kako u Evroligi, tako i u ABA ligi. U zadnih par meseci kao lideri su se izdvojili, Dante Egzum i MAtijas Lesor, ali odlične partije pružaju i kapiten Kevin Panter i Zeka Ledeja. Sve veći učinak daju i Avramović, Smajlagić i Trifunović i kada se sagleda ceo tim, jasno je o kakvoj ekipi se radi. Beograđani su zbog gore navedenog pravila morali da se odreknu usluga dvojice stranih košarkaša, a trener Obradović odlučio je da to budu Janis Papapetru (već ima probleme sa virusom) i Jam Madar. Bilo kako bilo, očekuje se da „večiti“ rivali bez mnogo muka odrade posao u četvrtfinalu, pa nam predstoji zaista „vruć“ i neizvestan derbi u polufinalu.
KK FMP Beograd
Košarkaši beogradskog FMP-a iza sebe imaju dobru abaligašku sezonu. Popularni „Panteri“ se nalaze u samom vrhu tabele, pa u Niš dolaze vidno raspoloženi, sa jasnom namerom da pomrse konce svim ekipama. Ono što je olakšavajuća okolnost po klub iz Železnika jeste dosta lakši žreb, jer se izabranici mladog trenera Nenada Stefanovića u četvrtfinalu sastaju sa ekipom Metalca, a onda u projektovanom polufinalu sa pobednikom meča Mega-Vojvodina. Najbolji strelac tima dvadesetčetvorogodišnji američki košarkaš Trent Frejzer, nedavno je napustio redove tima iz Železnika, ali je ekspresno doveden Čarls Mur da popuni taj nedostatak. Pored njega uzdanice trenera Stefanovića biće Litvanac Valinskas, Nigerijac Izundu, iskusni Čarls Dženkis, kao i plejada mladih domaćih talentovanih igrača. Zanimljivo je da za ekipu FMP nastupa i jedini Nišlija na ovom turniru, centar Aleksa Stepanović, koji ima zapaženu ulogu u beogradskom timu i ove sezone za nešto više od 17 minuta, beleži 6,6 poena i 3 skoka u proseku.
KK Mega Beograd
Mega je jedan vrlo zanimljiv klub. U vlasništvu je košarkaškog menadžerskog maga Miška Ražnatovića. Prva pomisao većini čitalaca kada je u pitanju Mega jesu Nikola Jokić, Vasilije Micić ili Ognjen Jaramaz. Takođe, mnogi ljubitelji košarke sećaju se osvojenog Kupa „Radivoj Korać“ iz 2016. godine, kada je u finalu savladan Partizan rezultatom 85:80. To je ujedno i jedini trofej u istoriji ovog kluba. Mega važi za mesto u kojem mladi košarkaši vode glavnu reč, a gotovo da nema godine u kojoj neko ime ne završi na NBA draftu. Nikola Jokić je draftovan 2014. godine kao 41. pik. Za Denver je zaigrao godinu dana kasnije, a dva puta zaredom proglašen je za MVP-ja tog takmičenja (2021, 2022). Ove sezone ističe se dvadesetdvogodišnji Matej Rudan, sa 206 poena na 18 utakmica u ABA ligi.
KK Borac Čačak
Borac je osnovan sada već davne 1945. godine i spada u red najstarijih klubova u našoj zemlji. Karakter koji pokazuje, ekvivalentan je njegovom imenu. Pravi mali-veliki klub. U svojim vitrinama još uvek nema niti jedan pehar na velikim takmičenjima, ali predstavlja grad u kojem se uvek igrala zaista dobra košarka. U sezoni 2020/2021. Čačani su prvi put izborili plasman u ABA ligu. Istu su okončali na 11. mestu sa skorom 8-18. Borac je poznat i po Željku Obradoviću, koji je svoju igračku karijeru započeo baš u hali kraj Zapadne Morave (nastupao od1978-1884), na šta su posebno ponosni. Ubedljivo najraspoloženiji igrač u fazi napada jeste Amerikanac Hanter Hal, koji je na 18 utakmica u ABA ligi prosečno beležio 19,8 poena, 3,6 skoka i 3,4 asistencije.
Čačani ove sezone igraju slabije u odnosu na prošlu, ali to ih neće sprečiti da pruže svoj maksimum na Kupu.
KK Spartak Subotica
Spartak je pobednik ovosezonskog izdanja drugog stepena Kupa Srbije. Subotičani su u finalu savladali Vojvodinu sa 78:69. Sa klupe ih predvodi prekaljeni Željko Lukajić, koji je 1994. godine sa Partizanom podigao pehar Kupa. Takođe, pamti se i osvajanje Jadranske lige sa Hemofarmom 2005. godine.
Pred plavo-belima naći će se možda i najteži mogući protivnik u ovom trenutku, jer za rivala imaju ekipu Partizana, koji je u velikom naletu. Kada na sve to dodamo činjenicu da će to biti premijerna utakmica na završnom turniru, jasno je da će ogroman teret biti na leđima momaka iz Subotice.
Treba istaći i povezanost ovog kluba sa gradom Nišom, naime pre dve godine se Spartak fuzionisao sa niškom ekipom Fer plej i preuzeo njen drugoligaški status, zatim je ekspresno ušao u KLS, a evo ga sada i na završnici Kupa.
KK Vojvodina Novi Sad
Vojvodina je pravo učešća na završnom turniru stekla plasmanom u finale drugog stepena Kupa Srbije. Novosađani svoje mečeve igraju u maloj sali dvorane Spens, a u rosteru imaju dobar spoj mladosti i iskustva. „Voša“ u vreme kucanja ovog teksta zauzima treću poziciju u Košarkaškoj ligi Srbije, sa učinkom od 15 pobeda i šest poraza. Košgeterski se najviše ističe Dušan Beslać sa 21,6 poena i 6,2 skoka po meču. Njen protivnik u četvrtfinalu biće ekipa Mege, pa će prema očekivanjima velikog broja bukmejkera, upravo taj duel verovatno biti i rezultatski najneizvesniji.
KK Metalac Valjevo
Metalac je prvi deo sezone u Košarkaškoj ligi Srbije završio kao lider na tabeli. Valjevčani su taj period okončali sa skorom 13-2. Još jedan je od starijih klubova u državi, budući da je nastao davne 1948. godine, pod imenom KK Budućnost. Kroz istoriju je više puta menjao naziv. Metalac je 2016. godine stigao do polufinala Kupa, što mu je najveće dostignuće. Ibrahim Durmo je apsolutni predvodik tima sa prosekom od 14,8 poena po utakmici. Za protivnika u ovogodišnjem četvrtfinalu imaće ekipu FMP-a.
Hala Čair – „lepotica“ juga
Svaka sportska hala u svetu ima nešto po čemu je prepoznatljiva. Niški Čair, recimo, poznat je baš po Kupu „Radivoj Korać“, koji je postao njegov zaštitini znak u 21. veku. Jedan list je pre nekih desetak godina nišku halu svrstao na drugo mesto najlepših sportskih dvorana u Srbiji, odmah iza beogradske Arene, koja je po kapacitetu i najveća (19394 sedećih mesta). Hala Čair je renovirana tokom 2011. godine, a ukupna vrednost radova iznosila je oko 2,5 miliona evra. Ima kapacitet od 4500 sedećih mesta, ali se isti tokom trajanja Kupa dodatno proširuje sa dve montažne tribine koje se nalaze iza koševa, pa se brojka povećava na 5000. Zbog nikada većeg interesovanja koje vlada za Kup, jasno je da bi i dvostruko veća hala bila mala da primi sve zainteresovane. Predstavnici Grada Niša najavili su unapređeni vizuelno-scenski efekat, pa će priliku da uživo vide takav spektakl imati samo oni koji su uspeli da dođu do toliko željenih karata.
Vek ponosa
Ove godine navršava se 100 godina košarke u Srbiji, 75 godina Košarkaškog saveza, kao i 20 godina od kako je Kup „Radivoj Korać“ u ovom formatu. Sa punim pravom se može reći 100 godina za ponos svih nas. O pojedinačnim uspesima, znamenitim ličnostima i celokupnom istorijatu košarke u Srbiji, moglo bi se pisati satima u nedogled, ali izdvojićemo samo ono što je učinjeno u ekipnoj konkurenciji. Košarkaši su predstavljajući našu državu, ma kako se ona zvala, osvojili zbirno 37 medalja na najvećim takmičenjima (Evropsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, Olimpijske igre). Na to treba dodati još po devet medalja na Mediteranskim igrama, odnosno Univerzijadi. U konkurenicji dama, osvojeno je još 18 medalja, što zbirno daje čak 73 odličja.
Kako su naveli iz Saveza, obeležavanje jubileja je počelo prikazivanjem kratkog filma na svečanom Božićnom koktelu 11. januara u Beogradu. Tokom trajanja Kupa u Nišu, između ostalog, biće postavljena i mobilna izložba, koja će tokom cele godine obilaziti gradove u Srbiji. Na svaki mogući način tokom samih utakmica davaće se na značaju jubileju, što vizuelno, što kroz marketinške akcije. Kruna jubileja biće Svečana akademija 12. decembra u Beogradu, a kako dodaju iz Saveza, biće pozvani svi relevantni košarkaški faktori iz čitavog sveta.
Niški klubovi – stari problemi
Tekst o završnom turniru Kupa „Radivoj Korać“ ne može da prođe bez osvrta na niške košarkaške klubove, koji svakog dana sve više tonu u bezdan. Dosta godina zanemaravani, niški klubovi našli su se na samom rubu gole egzistencije. Frapantan je podatak da grad koji je organizator završnice Kupa već osam godina nema učesnika na istom, a još frapantniji je činjenica da grad od 255.000 stanovnika nema niti jedan klub u prva dva ranga takmičenja. Svih pet niških seniorskih klubova nadmeću se u Prvoj regionalnoj ligi istok.
Kada se sagleda šira, regionalna slika, klubovi iz Niša praktično gledano takmiče se tek u petom rangu (ispred su ABA liga, ABA 2 liga, Košarkaška liga Srbije i Druga liga Srbije).
Ko se iole razume u način funkcionisanja bilo kog sportskog kluba, zna da je novčani aspekat jedan od presudnih, pogotovo u modernom sportu. Pored toga, važno je imati jasno naznačen plan, dobro organizovane ljude unutar samih klubova, ali i gradsku vlast kadru i željnu da pomogne. Svega toga u Nišu, nažalost, nema. Pre određenog vremena postojale su naznake stvaranja jedinstvenog sportskog društva po uzoru na recimo Kragujevac, ali od toga, za sada, nema ništa.
Sve gore navedeno nije ništa novo, niti je želja da se bilo ko od pojedinaca proziva, to je problem koji se nije rešavao duži niz godina i surova realnost košarkaških kolektiva trećeg po veličini grada u Srbiji.
Tekst:Petar Dubljević
