Cirkus u ženskom fudbalu privremeno zaustavljen, da li će biti i razrešen?
Odbor za hitna pitanja FSS usvojio je predlog komesara za takmičenje da se obustave borbe za bodove u tri takmičenja – Superligi, Prvoj i Kadetskoj ligi “Sever” za žene. U obrazloženju se kaže da je to urađeno u cilju zaštite regularnosti takmičenja, a prekid će važiti dok se ne reše žalbe od kojih zavisi status nekoliko klubova.
Naime, kolo pre kraja jesenjeg dela prvenstva postoje ekipe u tim ligama koje i dalje nisu odigrale nijedan meč i time je regularnost odavno narušena. Plan je da ženski fudbal stane do februara mesec u nadi da će se do tada razrešiti sve nejasnoće koje koče normalno odvijanje prvenstvenih borbi.
Ceo cirkus započeo je isključenjem subotičkog Spartaka d.o.o iz Superlige (na stranu to što je upitna regularnost igranja tog tima godinama pre toga, jer su nesumnjivo B tim prvog tima Spartaka).
Odluka je obrazložena time da Spartak d.o.o nema kadetski tim i samim tim ne ispunjava uslove za učešće u Superligi. Pre početka Superlige zakazana su dva kola Kadetske lige sever koja Spartakd.o.o nije odigrao i to je bio znak za izbacivanje seniorki iz Superlige.
Spartak se žalio, a žalba se bazirala na tome da FSS na meč drugog kola nije ni poslao sudije i službena lica, dok iz FSS-a tvrde na nisu mogli da pošalju jer domaćin nije ni zakazao mesto i vreme odigravanja.
I oko tog čvora napravljen je ceo cirkus u koji su, ni krivi ni dužni, uvučeni i drugi klubovi i ceo srpski ženski fudbal.
Krenula je sezona umesto Spartaka d.o.o u Superligi je promovisan Napredak iz Kruševca, na njegovo mesto u Prvoj ligi prvo su postavljene Prave dame iz Starih Banovaca, ali Izvršni odbor FSS je potom promenio tu odluku i upražnjeno mesto popunio Radničkim 2012 iz Niša.
Pošto je postupak u toku ekipe Napretka u Superligi i niškog Radničkog u Prvoj nisu odigrale ni jedan meč. Te dve ekipe čekaju razrešenje problema mesecima i samo treniraju, a ne igraju mečeve i to, naglašavamo, ne svojom krivicom.
Zašto se toliko čekalo da bi se preduzele konkretne mere, da li će neko snositi odgovornost zbog štete načinjene i klubovima koji uzaludno troše resurse i samom ugledu ženskog fudbala? Odgovore na ova pitanja verovatno nikada nećemo saznati jer netransparentnost je nešto što je već duže vreme zaštitni znak rada organizacija u ženskom fudbalu.
