Pionirska košarka – “jugoistok” bez predstavnika u završnici

Minulog vikenda održana su četiri polufinalna turnira u okviru Prvenstva Srbije u košarci za pionire.

Nakon međuregionalnih liga Košarkaški savez Srbije se odlučio za turnirski sistem takmičenja u cilju što veće popularizacije košarke, a u isto vreme se dala i prilika mališanima da odmere snage sa ekipama sa kojima nisu u mogućnosti da se sretnu tokom sezone. Polufinalni turniri su održani u četiri grada, Zrenjaninu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, u svakoj grupi učestvovale su po četiri ekipe, a po dve prvoplasirane su se plasirale na finalni turnir koji će se održati u Ivanjici od 11. do 13. maja.

Na četiri polufinalna turnira učestvovale su i tri ekipe iz košarkaških regiona “Jug” i “Istok”, Nibak iz Niša, OKK Vlasotince i Aktavis akademija iz Leskovca.

Nažalost, nijedna od njih nije plasirala među osam najboljih timova u Srbiji u pionirskom uzrastu. Nibak je bio domaćin grupe “Istok” u Nišu i sa velikim očekivanjima su ušli na turnir. Nakon tri dobre i borbene utakmice, zabeležili su pobedu protiv kragujevačke Šumadije i poraze od Kris Krosa iz Pančeva i beogradske Banjica Mege.

“Zanimljiva košarkaska smotra je iza nas. Utisci su odlični, ali su osećanja malo pomešana. Podizali smo nivo igre iz dana u dan, a ostaje žal za tom prvom utakmicom protiv Kris Krosa iz Pančeva. Trema je učinila svoje. I pored svega, siguran sam da je naš put kojim idemo ispravan. Težak, ali pravi! Samo je ovo način da se sa kvalitetnim protivnicima i jakim utakmicama napreduje, a što je najvažnije, ovde se stvaraju igrači, neki novi asovi koji će, siguran sam, to pokazati u vremenu koje dolazi. Moram da napomenem da naši kadeti od 4. do 6. maja nastupaju na “fajnal-foru” u Kraljevu gde imamo visoke ambicije. Pre svega, bitna nam je jaka konkurecija jer se samo tako napreduje u procesu stvaranja igrača. Taj proces je u budućnosti možda i bitniji od samog rezultata, jer igrač traje duže od rezultata.” – izjavio je za “Sport juga” Milan Tubić, trener Nibaka.

Na turniru u grupi “Vojvodina” u Zrenjaninu, Aktavis akademija iz Leskovca je kao i Nibak, zabeležila jednu pobedu. Leskovčani su bili bolji od užičke Slobode, a poraženi su od Mladosti i Petrovgrada. OKK Vlasotince je bilo u grupi “Centar” i uprkos što su zabeležili sva tri poraza, ostavili su sjajan utisak. Za mali grad poput Vlasotinca veliki uspeh predstavlja otpor koji su pružili ekipama poput beogradskog Partizana, Vrbasa i domaćina Foke iz Kragujevca.

“Organizacija turnira u Kragujevcu bila je odlična, kvalitet ekipa takođe. Imali smo fenomenalne uslove, a posećenost bila je iznenađujuće velika. Gubili smo utakmice uglavnom u drugom delu meča, kada naši igrači više nisu mogli da čuvaju više i snažnije protivnike. U prve dve četvrtine smo imali egal čak i protiv Partizana, zbog čega su svi bili iznenađeni. Na kraju su nam svi gledaoci aplaudirali zbog borbenosti tokom turnira. Uglavnom, presudan momenat je bio skok, u odbrani i napadu. Tu je ta razlika koju nismo uspeli da anuliramo. U svim drugim segmentima smo bili jednaki sa protivnicima. Po tehničkoj obučenosti igrača, mogu slobodno da kažem, smo i bolji od nekih ekipa. Mi smo prezadovoljni učinjenim, s’obzirom kako protivnici vrše selekciju i biraju najperspektivniju decu da sa njima rade. Sa druge strane, mi smo igrali sa timom bez selekcije sastavljenim od igrača koji žele da treniraju košarku. Svakom smo pružili neočekivani otpor i terali ih da uzimaju “tajmaute” koje nisu planirali. Mnogo smo iskustva skupili, izvukli pouke i nastavićemo da radimo kao i do sada, nemamo čega da se plašimo. Kako su fizički izgledali naši protivnici pomislio sam da će nas dobijati po 50 razlike, ali košarka je ipak sport koji se igra glavom.” – izjavio je za naš portal Slobodan Davinić, trener Vlasotinca.

Rezultati mlađih kategorija klubova iz regiona “Istok” i “Jug” pokazuju nekoliko problema u kojima se košarka na ovom području nalazi. U Nišu je “problem” veliki broj klubova u gradu, pa je teško napraviti najjaču selekciju jer je kvalitet raspoređen u više klubova. To se odražava na rezultate, ali je sa druge strane dobro za afirmaciju košarke, jer veći broj dece igra kvalitetne utakmice. Ta pojava ima negativnije efekte u seniorskim kategorijama. Što se manjih sredina tiče, poput Vlasotinca, oni nemaju mogućnost selektiranja dece, već rade sa svima koji žele da treniraju. Veliki je uspeh za košarku kada ih košarkaški treneri privole da se bave baš tim sportom, a ne nekim drugim.

Zajednički, i sve veći problem svih koji rade sa decom u Srbiji je ponašanje preambicioznih roditelja i pritisak koji vrše sa tribina na trenere, posebno sudije, a na kraju i svoju decu. Nažalost, u nekim gradovima na polufinalnim turnirima su viđene i neprijatne situacije u dvoranama i ispred njih, a definitivno više ni utakmice pionirskih kategorija nisu mesta gde se može doći i uživati u sportu, jer su nepristojan rečnik i uvrede postale sastavni deo i ovih manifestacija.

Dobra stvar, koja uliva nadu ljudima na ovom regionu je sve bolji stručni rad sa decom. Treneri ozbiljno pristupaju svojim obavezama i deca od najmlađih kategorija ne zaostaju za svojim vršnjacima iz Beograda i Vojvodine što se tiče košarkaških elemenata. Jedina razlika je u fizičkom izgledu, pa je na nekim utakmicama delovalo da pioniri iz regiona “Jug” i “Istok” igraju protiv seniorskih timova. Međutim, u ovom uzrastu ta razlika je primetna, ali kako vreme prolazi, do seniorskog statusa, ona neće postojati, tek tada će do izražaja doći kvalitetan rad u mlađim kategorijama koji dobijaju momci iz ovog regiona. Šteta je što će i oni do seniorskog pogona već biti članovi nekih ekipa iz drugih regiona, a protiv toga još uvek ne postoji lek, nijedan košarkaški kolektiv južno od Beograda nije u stanju da zadrži decu u koju je uložio svoje resurse kada im je to bilo najpotrebnije…