Povreda prednjih ukrštenih ligamenata kolena (ACL) jedna je od najtežih prepreka sa kojima se sportisti suočavaju. To nije samo fizički izazov, već i psihološka borba – strah od gubitka forme, briga hoće li se ikada vratiti na isti nivo, i nepomirljiva želja da se što pre vrate u igru.
Vladimir Živkoviće, trener u Atletskom klubu Radnički iz Niša, nakon desetak godina usavršavanja i prakse, profilisao se za rehabilitaciju nakon povrede ACL-a. Kroz individualne programe koji kombinuju najsavremenije metode fizikalne terapije, vežbe snage, stabilizacije i neuromuskularnog treninga, on svojim klijentima omogućava ne samo oporavak, već i smanjenje rizika od ponovne povrede.
U razgovoru za Sport juga pokušao je da objasni glavne karakteristike jednog takvog procesa, kao što je oporavak od kidanja prednjih ukrštenih ligamenata kolena.
„Povreda ukrštenih ligamenata kolena, najčešće prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL) nastaje pri naglim promenama pravca, usporavanju, doskoku ili direktnom udarcu, usled rotacionog pokreta tela sa fiksiranom potkolenicom. Najčešće se javlja kod sportista u kolektivnim sportovima sa loptom, kao što su košarka, rukomet ili fudbal. Karakteriše je oštar bol i pucanje u kolenu, prisutan je otok, kao i nestabilnost i ograničeno kretanje kolena. Još uvek nije pronađeno pravilo ili uzrok u kojim slučajevi se dešava, ali u praksi se pokazalo da neujednačena razvijenost svih mišića noge može da poveća mogućnost od ove povrede, kao i promena vrste podloge na kojima se igraju utakmice“– uveo nas je u priču o ovoj teškoj povredi Vladimir Živković.
Nakon povrede prvo je potrebno utvrditi stepen oštećenja ligamenata.
„Dijagnoza se postavlja tek nakon MRI snimaka, kojim se određuje stepen povrede, odnosno da li je potpuno ili delimično kidanje. Kod delimičnog kidanja ili ako je u pitanju osoba koji se više neće aktivno baviti sportom, lečenje se može sprovoditi fizikalnom terapijom i terapijom krvnom plazmom (PRP). U slučaju potpunog kidanja i kod aktivnih sportista lečenje je operativnim putem, odnosno, vrši se rekonstrukcija ligamenata kolena (ligamentoplastika). PRP terapija se često koristi u kombinaciji ligamentoplastikom ACL-a, kako bi se ubrzao oporavak i poboljšali rezultati. PRP terapija uključuje ubrizgavanje plazme obogaćene trombocitima u povređeno područje, a u slučaju ACL rekonstrukcije, to se može učiniti direktno na mesto fiksiranja grafta (tkiva koje se koristi za zamenu ACL-a)“– nastavlja Živković.
On navodi da se sa oporavkom kreće i pre same operacije kolena.
„U prvoj fazi fokus je na smanjenu otekline, povratku pokretljivosti kolena i prevenciji atrofije mišića. Cilj je da se koleno što bolje pripremi za operaciju. Nakon toga se kreće sa jačanjem kvadricepsa, zadnjeg butnog mišića i stabilizatora kolena, dok se tek u završnoj fazi rade funkcionalni treninzi – agilnost, promena pravca i skokovi. Ceo oporavak traje najčešće od 6 do 12 meseci, ali ne postoje dva ista oporavka, Neki sportisti imaju jaču mišićnu osnovu, drugima brže zarasta povreda, treći imaju psihičke barijere koje im se stvore nakon povrede. Dobar trener prilagođuje program prema svakom sportisti individualno, jer je ključ oporavka u postepenom opterećenju. Preterana žurba može dovesti do ponovne povrede.“- naglašava Živković.
Niški trener do sada je „odradio“ oporavak pedesetak sportista nakon kidanja ACL-a, i ističe da je svaki bio priča za sebe, ali često izdvaja slučaj fudbalera, koji je za manje od 3 meseca nakon operacije kolena, istrčao polumaraton.
„To je bilo moguće jer je odlično odrađena priprema za operaciju u trajanju od 3 meseca, zatim se njegovo koleno jako brzo rehabilitovalo, ali i vrsta sporta kojom se bavi, odnosno, pravolinijsko trčanje bez naglih promena pravac i brzine, omogućile su tako brz povratak na stazu. Ali još jednom naglašavam, svaki oporavak je individualan i ne postoji opšte pravilo. Pravilo je da je povratak punim treninzima i takmičenjima moguć tek kada se mišići noge vrate na, barem, 90% od maksimuma, a koliko je vremena potrebno da se dođe do tog stanja, to se razlikuje od sportiste do sportiste.“- kaže niški trener.
On dodaje da je poseban parametar u oporavku predstavlja i psihološka podrška sportisti.
„Mnogi sportisti prolaze kroz strah od ponovnog povređivanja, gubitak samopouzdanja i frustraciju zbog sporog oporavka. Trener mora da normalizuje taj strah, da objasni da je to deo procesa i da se neće osećati zauvek. Pred sportistu se postavljaju manji ciljevi, koji se postepeno povećavaju. Potrebno je i, povređenog sportistu, podsećati na prethodne uspehe, hrabreći ga da će nakon oporavka ponovo moći da se vrati na taj isit nivo.“
Drugim rečima, sportisti sa povređenim ACL ne treba samo dobar hirurg, treba mu i dobar trener koji veruje u njega čak kad i on sam sumnja u sebe.
„Stručnim radom, strpljenjem i psihološkom podrškom, pravi trener ne samo da vraća sportistu na teren, već ga čini jačim nego nego ranije. Jer kod dugog oporavka od povrede, fizička bol nije najtiži deo, već borba sportiste sa samim sobom dok čeka da se vrati“ – ističe Vladimir Živković, trener o čijoj stručnosti i uspešnosti u ovakvim oporavcima, najbolje govori broj zadovoljnih sportista koji su, nakon rekonstrukcije ACL-a, i intenzivnog rada sa njim, uspeli da nastave karijeru na profesionalnom nivou.
