Svedoci smo da je u Nišu košarka u kolicima doživela procvat. Mnoge osobe sa invaliditetom, ali i bez invaliditeta su u Klubu košarke u kolicima Nais, našli svoje mesto za sportsku aktivnost. Nadvladavaju predrasude, ali i promovišu svoj grad kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Videla ih je u poslednje dve i po godine cela Srbija (Beograd, Knjaževac, Velika Plana, Bojnik, Kruševac, Paraćin, Jagodina, Bela Palanka, Pirot, Niš, Požarevac…), a polako su krenuli sa gostovanjima u inostranstvu (Sofija, Bijeljina… uskoro Crna Gora).
Nedavno je završeno Evropsko prvenctvo B divizije u košarci u kolicima koje se od 11. do 18. jula održalo u Atini, tačnije u dvorani „Mira i prijateljstva“ u Pireju. Jedini Nišlija i predstavnik južne Srbije koji je bio u konkurenciji da se pojavi na toj smotri je igrač KKK Nais, Nemanja Tadić, ali je odlukom selektora odlučeno da se sačeka neka nova prilika. Ipak, kao veliko iznenađenje je odjeknula vest da je predsednik KKK Nais, prof. dr Marko Aleksandrović u delegaciji reprezentacije Bosne i Hercegovine, pa je Niš i jug Srbije imao svog predstavnika na ovoj kontinentalnoj sportskoj smotri.
Tim povodom u redakciji portala Sport juga ugostili smo profesora Aleksandrovića, gde nam je on preneo još uvek sveže utiske iz Atine.
Otkud prof. Aleksandroviću poziv u delegaciji Bosne i Hercegovine, jedne od boljih reprezentacija u ovom delu sveta i stalnom učesniku kontinentalnih prvenstava u B diviziji (sa povremenim ulascima u elitnu A diviziju)?
Sa g. Alagom Pašićem, direktorom reprezentacije Bosne i Hercegovine i prvim čovekom KKI Una Sana iz Bihaća sam se upoznao februara 2019. Godine. Bilo je to tačno mesec dana pre prvog treninga KKK Nais. Tada je sa svojom ekipom gostovao na turniru regionalne NLB lige u košarci u kolicima na Košutnjaku. Ponudio mi je svu podršku u organizaciji kluba, omogućio mi je kontakt sa bitnim osobama iz košarke u kolicima koji dolaze iz regiona, a pozvao me da juna iste godine na turnir reprezentacija u Sarajevu (na koji sam došao kao član delegacije reprezentacije Srbije). Sa g. Pašićem je bilo mnogo planova u periodu nadalje, ali je sve njih usporila pandemija. Međutim, ostali smo u kontaktu, pratio je rad KKK Nais, a ja njegove zlata vredne savete.
Ipak, mora se primetiti velika je asimetrija između iskustva i dostignuća koje ima prof. dr Marko Aleksandrović u košarci u kolicima s jedne strane i Bosna i Hercegovina koja ima jednu od jačih reprezentacija i liga u Evropi (na Balkanu sigurno najjaču).
Ko što želim da znam sve o osobi sa kojom sarađujem, to isto čini i g. Alaga Pašić. Znao je za moj posao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu, moj raniji rad u adaptivnom plivanju i golbalu, ali i svemu što sam sa igrčima, trenerima i prijateljima u KKK Nais uradio u košarci u kolicima, ali i za reprezentaciju Srbije i Savez košarkaša u kolicima Srbije (SKKS). Nisam planirao odlazak u Atinu, jer smatram da sam sve ključno sa moje strane vezano za reprezentaciju dao tokom priprema za Evropsko prvenstvo C divizije u Sofiji dve godine ranije. Iskreno planirao sam odmor u vreme šampionata u Atini. Međutim, to se nimalo nije „dopalo“ g. Alagi Pašiću, koji smatra da moj posao nije da budem trener ili neko drugo tehničko lice. On vidi mene kao neku vrstu diplomate, čoveka koji stvara kontakte, udara temelje novim partnerstvima, vidi me kao osobu koja svojim autoritetom okuplja ljude i ideje, kreira i sprovodi projekte u interesu košarke u kolicima… Rekao mi je da je njegov dug prema košarci u kolicima da sačuva, kako kaže, kvalitetne ljude u tom sportu. Bio je uporan u ubeđivanju da dođem, a uz podršku porodice i kolega s posla sam se odlučio da poziv prihvatim poziv, došao u Atinu i bio u delegaciji reprezentacije Bosne i Hercegovine u košarci u kolicima.
U čemu se ogledao opis poslova prof. dr Marka Aleksandrovića na Evropskom prvenstvu B divizije u košarci u kolicima koje se održalo u Atini?
Bez obzira na termin kada je igrala reprezentacija Bosne i Hercegovine, uvek sam dolazio u dvoranu prvim transferom iz hotela, a vraćao se poslednjim. Kada je igrala reprezentacija Bosne i Hercegovine, sedeo sam naklupi i pružao podršku igračima, stručnom štabu i tehničkom osoblju. Bilo je nekih ad hok situacija u kada je bila neophodna moja pomoć van dvorane, ali se nije ticala samog takmičenja. Najveći deo vremena u dvorani „Mira i prijateljstva“ u Pireju sam posvetio uspostavljanju novih kontakata i učvršćivanju ranije uspostavljenih, naravno kada Bosna i Hercegovina nije igrala svoj meč. Vodio sam se, kako je rekao g. Alaga Pašić, interesom košarke u kolicima, pa sam jačao dosadašnje i uspostavljao nove kontakte sa predstavnicama reprezentacija i federacija iz regiona i Evrope.
Kako vam se čini sastav reprezentacije Bosne i Hercegovine i kako ste se uklopili?
Pored g. Alage Pašića, od ranije sam poznavao neke članove delegacije Bosne i Hecegovine, kao što su: Edis Imširović, Novo Trifunović, Vlado Švraka i Dražen Duvnjak. Imao sam kontakt i sa Igorom Mandićem, Suadom Šutićem, Nedžadom Hujićem i Dinom Dizdarićem. Opet, ovo je takmičenje, ulog je veliki, tenzija najviša moguća, ali je moj prijem u delegaciju i tim bio takav da kao da sarađujemo dugo vremena, prihvaćen sam kao najrođeniji.
Reprezentacija Bosne i Hercegovine je godinama odlično vođena organizaciono od strane g. Alage Pašića. Cela delegacija teritorijalno zastupa celu Bosnu i Hercegovinu, bar tamo gde se igra košarka u kolicima, a to su: Sanski Most (trener i mehaničar Nedžad Hujić, igrač Fadil Velibašić), Bihać (direktor Alaga Pašić, igrači Dino Dizdarić, Adnan Sečić i Ramo Rekanović), Banja Luka (igrač Vlado Švraka), Gradačac (selektor Edis Imširović, igrači Enes Kamberović i Nafiz Arnaut), Bijeljina (zamenik direktora Novo Trifunović, igrač Dražen Duvnjak), Zenica (zamenik selektora Elvir Purić, igrači Suad Sutić i Nafiz Arnaut) i Sarajevo (koordinator Igor Mandić, igrači Nihat Majstorić i Enis Bogućanin). Treba napomenuti da Gradaščanin Senad Mešić živi i radi preko deset godina u Nemačkoj , a Nafiz Arnaut nešto manje u Francuskoj, pa su zbog priprema i nastupa na prvenstvu uzeli odmor. Bosna iHercegovina je imala predstavnike u sudijskom kadru, Ernada Karovića, inače komesara lige Bosne i Hercegovine, te Aldina Dedića. Tokom turnira delegacija Bosne i Hercegovine je imala posetu predstavnika svoje ambasade u glavnom gradu Grčke, što je naišlo na oduševljenje svih.
Komentar nastupa selekcije Bosne i Hercegovine?
Selekcija Bosne i Hercegovine ima prepoznatljivu igru koja se bazira na proigravanju centara, koji su tradicionalno vrhunski igrači, za koje „rade“ tri igrača sa niskim ocenama koji su jako brzi i iskusni igrači. Efikasnost centara nije nedostajala na ovom takmičenju, a dominacija u skoku pod oba koša je bila ponovo izražena u odnosu na protivnike. Ono na šta selekcija Bosne i Hercegovine često nije imala efikasan odgovor, bar po mom mišljenju, jeste presing protivnika preko čitavog terena. Taj odgovor je bio adekvatan protiv selekcija Rusije i Grčke tokom utakmica u grupi, te protiv Grčke u doigravanju. Poraz u grupi protiv Letonije nije boleo, jer sa drugog mesta se išlo na Hrvatsku, trećeplasiranu selekciju iz grupe B sa kojom tradicionalno Bosna i Hercegovina igra dobro i pobeđuje. Međutim, tokom doigravanja protiv Hrvatske i Rusije, nije bilo uspešnog odgovora na presing. Posebno boli poraz protiv Rusije u utakmici za 5. mesto, jer je ekipa Bosne i Hercegovine vodila ceo meč, ponekad i sa više od 10 poena razlike. Tri poena prednosti je imala ekipa Bosne i Hercegovine na 10 sekundi pre kraja meča kada je ekipa Rusije pogodila šut za tri poena, i obezbedila produžetke, a nošena samopouzdanjem zbog tog koša je lako došla do pobede.
Ono što treba reći je da ekipi Bosne i Hercegovine nije išao na ruku novi sistem takmičenja, koji je čudan i dosad nepoznat. Obe grupe su u razigravanju sastojale od četiri ekipe, a onda su sve ekipe imale mogućnost da igraju četvrtfinale. Tako je dvema prvoplasiranim ekipama iz svake grupe, pa sami tim u ekipi Bosne i Hercegovine, uskraćeno da odmah posle grupne faze igraju polufinale. U tom slučaju, Bosna i Hercegovina bi igrala sa prvoplasiranom reprezentacijom iz grupe B, Litvanijom (gde bi pobeda vodila u finale i elitnu A diviziju). Ovako, u četvrtfinalu je igrala sa trećeplasiranom ekipom iz grupe B, Hrvatskom. Ta četvrtfinalna utakmica je, nažalost izgubljena, pa se otišlo u razigravanje od 5. do 8. mesta, a epilog dalje znamo.
Svakako ste upućen u stanje košarke u kolicima u Srbiji. Kakav je Vaš komentar o nastupu reprezentacije Srbije, u čijoj ste delegaciji ranije bili?
Reprezentacija Srbije je kvalitetom pokazala da je zasluženo u B diviziji, ali je potrebno iskustvo na ovom nivou takmičenja. Ako bi gledali pojedinačno, godinama najbolji igrač Srbije, legendarni Elvis Fakić, zasluženo je član najbolje petorke šampionata. Avdija Destani se pokazao da je sjajno rešenje za krilnog centra za narednu deceniju. Kapiten Željko Ćirković je, bar po meni, uzimajući u obzir kvalitet takmičenja i protivnika, odigrao turnir karijere, za klasu bolje nego pre dve godine u Sofiji. Mišljenja sam da je stručni štab (Slobodan Banjac i Oskar Avesani) dobro pripremio svaki meč, nalazio je rešenje za svaku postavljenu odbranu. Igrači na terenu su to sprovodili, stvarali su „višak“ pod košem protivnika. Ali, prečesto se dešavalo da neometan igrač ispod koša ne poentira. Kazne za te promašaje su redovno stizale na naplatu iz kontranapada protivnika. Srećom, tih kazni protivnika nije bilo u velikoj meri tokom poslednje utakmici u kojoj je Srbija pobedila domaćina Grčku, te osvojila 7. mesto. Ta pobeda je osnova na kojoj će se graditi samopozdanje za narednu kontinentalnu smotru.
Vratimo se na „diplomatiju“. Koji su to ranije ostvareni kontakti, koji su obnovljeni, a koji novi ostvareni tokom takmičenja? Šta može da se očekuje?
Svakako, u prvom redu treba napomenuti višekratne kontakte sa čelnim ljudima košarke u kolicima na starom kontinentu, g. Valterom Falerom, predsednik IWBF Europe, te g. Petrom Tučekom, generalnim sekretarom IWBF Europe. Od ranije sam poznavao članove tehničke komisijeza razvoj pri IWBF Europe, a to su Ivan Dabo (ujedno direktor reprezentacije Hrvatske) i Malik Abes (ujedno selektor reprezentacije Austrije, šampiona B divizije). Obnovio sam kontakte sa selektorom Grčke, Kamuranom Ozdemirom, njegovim pomoćnikom Janisom Marulakisom, inače trenerom šampiona Grčke Dodekanisosom sa Rodosa, te g. Grigoriosom Kondodimosom, direktorom reprezentacije Grčke i predsednikom kluba Ifaistos iz Patre. Obnovio sam kontakte i sa klasifikatorima iz Poljske, Belgije i Turske, koji su kao i ja univerzitetski radnici u svojim zemljama.
Kada je reč o uspostavljenim novim kontaktima, mislim da treba najpre napomenuti trenerski tandem sjajne reprezentacije Hrvatske, g. Tomislav Kuharić i g. Bernardin Trnka, sada na papiru i zvanično najbolje u regionu (četiri minuta pre kraja utakmice polufinala sa Litvanijom su imali prednost od dva koša i praktično bili u finalu i A diviziji). Oni su spremni na saradnju u testiranju i praćenju motoričkih sporobnosti i veština košarkaša u kolicima. Imao sam konktakte sa predstavnicima klubova sa severa Grčke (Irodikos – Komotini, Panseraikos – Serez) sa kojima je moguća saradnja, jer su najbliži Nišu. Vredi napomomenuti i kontakt sa reprezentativcem Hrvatske, Igorem Okrajšekom, predstavnikom kluba iz Slavonskog Broda, koji je udaljen od Niša koliko i Solun, pa tu ima mesta saradnji. Ne želim da naglašavam da su za KKK Nais otvorena vrata svih klubova u Bosni i Hercegovini, što ćemo iskoristiti za saradnju u obostranom interesu.
Jedan od prvih pokaznih treninga košarke u kolicima u Nišu je održao prof. dr Kestutis Skučas sa Litvanskog univerziteta sporta u Kaunasu i bivši reprezentativac u košaci u kolicima. Njegov rođeni brat koga lično poznajete je vrhunski košarkaš u kolicima i boravio je u Atini.
Za sve nas iz Niša je zanimljiv susret sa selektorom Litvanije i najboljim igračem te reprezentacije, Vitautasom Skučasom, koga sam svojevremeno upoznao na akademskoj razmeni u Kaunasu tokom 2018. godine. On je mlađi brat prof. dr Kestutisa Skučasa, čoveka koji je održao jedne od prvih treninga u KKK Nais i bio glavni predavač na seminaru. Jako mu je drago što se KKK Nais razvija, prati nas preko društvenih mreža. Imali smo neki dogovor da tokom 2020. godine braća Skučas održe kamp u Srbiji, ali to ostavljamo za „bolja“ vremena.
Šta sledi posle odmora, a na šta je Atina „kumovala“?
Utisci iz Atine treba da se slegnu, treba otići na odmor, pa onda mirne glave analizirati šta je realno ostvariti. Ono što mogu da garantujem je da će KKK Nais imati dosta utakmica i zemlji i inostranstvu, biće uspostvaljena nova partnerstva sa klubovima iz inostranstva (konkretno iz Bosne i Hercegovine, Grčke i Hrvatske) i očuvati stara (Bugarska, Crna Gora). Igrači koji su manje igrali imaće više mogućnosti da napreduju, a promocijom košarke u kolicima u regionu pokušaćemo da animiramo javnost i nove igrače da se pridruže ovom divnom sportu. Organizovaćemo više turnira na kojima će se sastati ekipe iz različitih država, sa obezbeđenim bar jednim noćenjem, jer se time jača timski duh i stvaraju mnoga prijateljstva. Očekujem mnogo zanimljivih aktivnosti od jeseni.
