Kada se nešto voli i kada postoji cilj i neizmerna želja da on bude ostvaren, onda to znači i mnogo teških odluka. Mina je jako rano bila pred takvim iskušenjem. Odvojila se od porodice i prijatelja, promenila školu, klub, trenera i grad, promenila navike u ishrani i dnevnu rutinu… To je, u njenom slučaju, cena kojom je platila 19 oborenih državnih rekorda i zavidnu poziciju na listi najboljih mladih atletičara na planeti.
Sa nedavno održanog Svetskog juniorskog prvenstva u Peruu, vratila se kao 12. na svetu i definitivno, kao najbolja mlada brzohodačica Srbije svih vremena.
Sportisti obično, na putu ka ostvarenju snova, idu iz manjih u veće gradove i iz manjih u veće klubove. U Mininom slučaju, ispravan smer je bio upravo obrnut. Ona je iz Beograda i Partizana, na preporuku svojih starih trenera, došla u Pirot, pre svega da bi radila sa Predragom Krstovićem.
Ipak, ni najbolji trener ni idealni uslovi za rad, pa čak ni talenat, ne vrede mnogo bez upornog spartanske discipline.
A Minina prednost je što je jako rano shvatila šta je to što ona voli.
Najbolji sportski i takmičarski dani za Minu tek dolaze, ali to znači da nema opuštanja.
Korak po korak, doduše koračajući mnogo brže od ostalih, mlada Mina Stanković će, uz podršku kluba, grada u kome trenutno živi, i ostalih prijatelja sporta, stići do seniorske konkurencije. Ali, pre svega, poželimo joj sreću u Zagrebu, 5. oktobra i debitantskoj trci na 20 kilometara.
