Sa trenerom Studenta Slađanom Ivićem razgovor smo zakazali nakon sjajne pobede niškog tima nad Topolčankom, do te utakmice jedinom neporaženom ekipom u Drugoj ženskoj ligi Srbije. Tom pobedom “studentkinje” su se vratile u sam vrh tabele, mesto koje ih vraća u Prvu ligu, što je bio zacrtani cilj pre početka sezone. Međutim, dok smo uskladili termine, prošlo je još jedno kolo i Student je neočekivano poražen u Beogradu od Karaburme koja se nalazi u donjem delu tabele.
“Vrlo kratko ću o utiscima nakon neprijatnog poraza, našem timu je potrebno bar jedno pojačanje. Oscilacije u igri su evidentne, evo, sami sebe pobedismo. Naši nosioci igre svojim kvalitetom teško izlaze na kraj sa protivnicima. Na domaćem terenu i nekako, ali na strani im izuzetno teško pada odgovornost i pritisak da se svaka utakmica mora pobediti. A, ko treba da povuče ako ne one?” – vidno utučen je započeo razgovor za portal “Sport juga” trener Studenta Slađan Ivić.
Devet kola se igra u ritmu “toplo-hladno”, ekipa nije ubedljiva na terenu, pa na trenutke zasija kao prošle nedelje kada je poražena favorizovana Topolčanka, lider Druge lige. Stvari su u tom trenutku izgledale lepo, Student se na trenutak vratio na drugo mesto u ligi, mesto koje priželjkuju na kraju takmičenja.
“Bila je to izuzetna pobeda koja nam je povećala mogućnost da ispunimo zacrtani cilj. Naše devojke su odigrale najbolju utakmicu do sada u prenstvu protiv ekipe koja je ostala bez jedne važne igračice pre tog meča, što ipak ne umanjuje naš podvig.”
Nakon devet kola Student ima pet pobeda i četiri poraza i nalazi se na sredini tabele.
“Neko ko se ne razume u košarku sigurno će ovaj rezultat do sada okarakterisati kao neuspeh. Na sve okolnosti koje su nas pratile mi moramo da budemo zadovoljni učnikom. Prvo, ušli smo u ligu sa nedovoljnim brojem odigranih prijateljskih utakmica, a to je jako bitan faktor u pripremama. Drugo, početak prvenstva smo dočekali sa četiri povređene košarkašice i odmah smo putovali u Prijepolje gde smo tesno izgubili. Poraze smo upisivali od timova koji imaju okosnicu ekipe više godina, zna svako ko prati sport koliko je to važno, a mi smo tim sa novim trenerom koji je četiri meseca zajedno. Ali, sigurno da postoji žal zbog poraza jer smo svesni da smo mogli više. Presudan faktor su oscilacije u igri, mi smo ekipa koja dozvoli da protivnik ode na veliku prednost, pa to onda stižemo, čak i preokrenemo, ali taj završni udarac za pobedu nam je nedostajao nekoliko puta.
Druga liga nije uopšte lak zalogaj kako misle mnogi koji ne prate žensku košarku, veliki broj timova je istakao kandidaturu za promociju u viši rang.
“Nikad zahtevnije takmičenje, Druga liga je jako zanimljiva, a to se vidi i po tabeli. Topolčanka je pokazala konstantni kvalitet tako da su oni prvi favoriti za osvajanje lige. Sve ostale ekipe po redosledu su uključene za to drugo mesto. Mi sebe sigurno vidimo u kandidatima za taj plasman, ali nezahvalno je reći da smo sigurni da ćemo do njega doći. Ipak, mislim da revanš utakmice koje imamo, a izgubili smo ih na gostovanju, možemo pred domaćom publikom dobiti i povratiti bodove. Treba imati na umu da ni ostale ekipe nisu za potcenjivanje i da je svaka utakmica bitna. Nadam se da ćemo izdržati do kraja i ispuniti cilj, pod uslovom da smo zdravi, to nam je bila najveća prepreka do sada. Ponavljam, jako je bitno da se pojačamo, to je neophodno!”
Student ima jasno definisane uloge na terenu, a u dosadašnjem delu sezone najviše su zakazale upravo one koje su dovedene da prave razliku u Drugoj ligi.
“Što se nosilaca igre tiče, sigurno je da su mogle bolje, ali puno je faktora zašto nisu. Moram ih opravdati time što su to košarkašice koje izlaze iz povreda. Dragana Nikolić se pre dve sezone otisnula put inostranstva, dobro počela u klubu, odlične igre u Turskoj. I onda se dešava ono najgore za sportistu, povreda kolena. Oporavak traje dve godine, ona se polako priključila u naš tim, a za ovo kratko vreme daje veliki doprinos našoj ekipi. Ana Ilić, igračica Vojvodine 021, slična situacija, takođe oporavak dve godine. Igra sve bolje i bolje, a na prošloj utakmici sa Topolčankom bila je najbolja na utakmici. Da bi njih dve pokazale ono što se očekuje od njih treba da prođe određeno vreme, da im samopouzdanje raste.”
Pitanje je samo da li Student ima toliko vremena za ambicije zacrtane ove sezone. Pored Nikolić i Ilić ekipu kroz sezonu “vuku” košarkašice koje imaju zavidan staž u Studentu, Danijela Dimitrijević, Mina Đorđević i Tamara Ivkov.
“Treća igračica koja je došla od kad sam ja trener je Danijela Dimitrijević. Ona je čak bila na ivici da prekine sa aktivnim bavljenjem sportom, odvratio sam je od te namere znajući da može dosta da pruži. Problem kod Danijele je njena povreda kvadricepsa koju vuče iz sezone u sezonu. Iako se oporavljala terapijama, igrala je i nezalečena, jer i takva nam puno znači. Kapiten tima je Mina Đorđević, pokušava da se navikne na novi koncept trenera, menja navike koje mora zbog sebe i ekipe, a do sada joj je učinak dobar. Ima tu prostora za kvalitetnije igre, verujem u nju, a taj kvalitet je pokazala u prošloj utakmici. Tamara Ivkov, bivša igračica našeg kluba, odlazi u Šabac, u ekipu koja igra Prvu i Jadransku ligu, ali krajem oktobra dobija status slobodnog igrača. Odmah smo je kontaktirali jer nam je takva energija potrebna, ali za nju je potrebno vreme da bi pokazala više. Ostatak ekipe može i mora više, ali sklone su oscilacijama. Bitno je da menjaju navike, da više razmišljaju o detaljima koje ističem. Ipak, moram ih sve pohvaliti na dosadašnjem angažovanju.”
Situacija u Studentu se ne može posmatrati kroz aktuelni trenutak. Slađan Ivić je u Niš došao u nezgodno vreme, kada je klub ispao iz lige, a istovremeno je i izgubio status kluba od značaja za grad te je ostao bez potrebnog novca za dobre rezultate. Usledili su i problemi sa ljudima iz Košarkaškog saveza Srbije. Ne treba zaboraviti ni da je prethodnih godina sa vrlo pristojnim budžetom klub donosio neke loše odluke, beležio loše rezultate i administrativnim odlukama je zadržavan u najvišem rangu takmičenja. Od Studenta je u jednom trenutku ostala samo tradicija, pa su se ljudi iz kluba po završetku sezone angažovali da naprave zaokret u radu. Dovođenje Ivića je bio prvi i najznačajniji korak, ugovorena je saradnja na tri sezone što je retkost u niškom sportu. Plan je da se stvari korenito promene i da se postavi temelj ekipe koja će biti poželjna destinacija.
“Došao sam u maju i od tada je dosta dobrih stvari urađeno. Zatekao sam igrački kadar za koji sam zaključio da bez pojačanja ne može sam kroz seniorsko takmičenje kakvo je Druga liga. Bila bi to grčevita borba za opstanak što nije u skladu sa našim ambicijama. Na svoj rejting sam uspeo da dovedem pojačanja, to su košarkašice koje su imale više ponuda i hvala im što su izabrale Student. Kontakata je bilo puno, ali Druga liga nije primamljiva za kvalitet kakav je nama potreban. Što se tiče mlađih kategorija, prioritet je bio da to uradimo kako treba, početni cilj je bio kvalitetna kadetska liga Srbije. ispunili smo ga na čelu sa trenerom Aleksandrom Tomićem koji je takođe došao u klub kad i ja i rezultati njegovog rada se već vide. Pionirski sastav je ojačan, Branka Subić vodi računa o toj deci, kvalitetno radi sa njima. Sa tom decom pre toga radila je Jovana Marković koja je postala majka divne devojčice i sada pravi pauzu. Zatečeno stanje sa terminima za trening koje sam imao u radu sa mlađim i starijim igračicama je dobro, što je preduslov za ono što želimo.”
Niš kao veliki grad i univerzitetski centar ima ogroman potencijal za žensku košarku, može li kroz rad sa mlađim kategorijama da napravi bazu igrača koje će u narednom periodu biti oslonac kluba? Šta je u tom smeru urađeno do sada?
“Niš je veliki grad, a ima i tradiciju ženske košarke. Selektirali smo mlađe kategorije igramo Jedinstvenu kadetsku ligu Srbije. Da bi klub išao napred mora imati takmičarske selekcije, da kroz kvalitetne utakmice mlađe igračice stasaju, a vremenom i konkurišu za seniorski sastav. Sigurno je da će već od ovih mladih košarkašica koje trenutno imamo njih, pet-šest nositi u dogledno vreme dres seniorskog sastava. Branka Subić kroz pionirske selekcije polako uvoditi decu u sistem takmičenja, a kadetski tim će sa njima imati dopunu u kvalitetu. Taj filter će iznedriti igračice za seniorski sastav. Selekcije su napravljene, takmičarske ekipe igraju svoje lige, a postoji i škola košarke, što je jako dobro, da najmlađe devojčice zavole ovaj sport. Treneri koji rade sa tim najmanjim uzrastom su vrlo bitni, oni postavljaju temelj na kome insistiram.”
Kao čovek koji ima ogromno iskustvo u sportu, kako vidite situaciju u Nišu danas, kada bi se danas prvenstva završila Niš ne bi imao nijednog prvoligaša u ekipnim sportovima, da li je to normalno?
“Iznenađujuća je ova situacija sa sportom u Nišu, mnogo klubova u nižim rangovima takmičenja. Potrebno je imati prioritet, klubove u koje će se ulagati, a njihova dužnost je da opravdaju uloženo. Možda treba imati i klub sa generalnim sponzorom, jer kao što vidimo, problem je novac. Ali je potrebna bolja organizacija klubova. Iskreno verujem da će situacija sa prvoligašima biti bolja na leto, bar što se košarke tiče!”
Ivić ima velike ambicije u Nišu jer smatra da ovde postoji neiskorišćen potencijal.
“Po dogovoru pri dolasku u Niš prvi cilj koji moramo ostvariti je stabilnost kluba na svim nivoima. U nekom narednom periodu želim da Niš postane centar ženske košarke, da Student bude klub u kome će košarkašice iz Niša imati pravilan razvoj i u čijem će dresu želeti da igraju kao seniorke, a istovremeno da Student bude primamljiva opcija i za košarkašice sa strane sa kojima će se dopunjavati selekcije. Trenutno nije tako, u Nišu su košarkašice koje prvenstveno žele da se lično afirmišu i pronađu nove angažmane. Niš je univerzitetski grad, lep grad za mlade ljude, moramo napraviti uslove da košarkašice ponosno igraju za Student, prave rezultate za taj klub. Svestan sam da to nije lak posao, ali verujem u svoj rad, kao i u ljude koji me okružuju. Evo, želim da pohvalim Maju Živković, službenog predstavnika kluba, pomoćnog trenera Aleksandra Tomića, kondicionog trenera Vladimira Živkovića, fizioterapeuta Kristinu Milenković, pomenuo sam već ranije Branku Subić, ali i sve ostale sa kojima postavljamo temelj novog Studenta. Strpljenje, rad i podrška!”
Kroz Niš je u bliskoj prošlosti prošao veliki broj košarkašica koje bi danas itekako značile Studentu u pokušaju povratka na veliku scenu.
“Nadam se da ćemo vremenom vratiti košarkasice koje su van Niša, a igraju po drugim klubovima. Imamo već neke kontakte, želja postoji. Samo je naš zadatak da ih argumentima ubedimo da ovde radimo ozbiljan posao. Do sada je klub je opstajao u Prvoj ligi, ispadao, vraćao se. Postoje devojke koje niz godina nose dres niškog kluba i sada imaju obavezu da vrate klub igrajući Drugu ligu tamo gde mu je i mesto. Primetno je da one, koje su do sada imale obavezu samo da budu tu studiraju i bave se sportom, a sada imaju imperativ rezultata, nisu navikle na taj pritisak. Vidim da im je teško uklapanje na te obaveze, ali moramo svi opravdati dres koji nosimo. Mojim dolaskom “duvaju novi vetrovi”, temelj kluba mora ojačati u svim segmentima.”
Izuzetno velike ambicije je pred sebe postavio trener Ivić, a finansijska situacija u klubu nije baš ružičasta. Utisak je da je Student propustio neke šanse u prethodnom periodu da postane stabilan prvoligaš iz gornjeg dela tabele, što bi bila mnogo bolja početna pozicija za ambicije koje današnje rukovodstvo ima. Trenutno Student deli sudbinu svih sportskih kolektiva u gradu, a pitanje je hoće li se nešto promeniti u boljem smeru u godini koja predstoji.
“Da li ćemo uspeti? Mi ćemo raditi i verovati u svoj rad i da možemo ostvariti cilj. Radimo ubrzanim tempom jer okolnosti tako zahtevaju. Temelje u mlađim kategorijama smo postavili, ali to je proces koji ne daje odmah rezultate. Za ostvarenje naših ciljeva bitan je seniorski tim. Nadam se da će nam pre svega košarkašice biti zdrave, pojačanja su nam neophodna, a uz vredan rad koji podrazumevam očekujem i potrebnu dozu sreće.”
Kada bi postojala dva ženska košarkaška kolektiva u Nišu ili bar još neki ozbiljan u regionu, možda priča oko Studenta ne bi bila toliko bitna za budućnost ženske košarke, jer bi mnogi sa pravom mogli da konstatuju da je Student svoje šanse propustio prethodnih nekoliko godina. Međutim, ženska košarka južno od Beograda nestaje i ako neko iskreno misli da se pozabavi njenim oporavkom mora da se pozabavi i oporavkom Studenta koji treba da postane prva opcija svakoj mladoj košarkašici iz Niša i regiona. Slađan Ivić tvrdi da od njegovog dolaska u Niš “duvaju novi vetrovi”. Nadamo se da će nišku žensku košarku “oduvati” u toliko željenom pravcu, ka vrhu, gde se nekad i nalazila.
