Stefan Stevanović je mlad čovek koji, dodirujući belim štapom taktilne trake i birajući pažljivo zvuke koji imaju smisla, svakodnevno prolazi pored nas. Primećujemo da je slep, ali ne znamo da je veoma pametan i obrazovan, da je pravnik sa zaposlenjem, savršen govornik, pažljiv slušalac, poliglota, sportista i mnogo toga još.
Rođen je kao zdrava beba, ali on više ne prepoznaje oblike, ne razlikuje boje i nema apsolutno nijednu jedinu sliku pred očima. Kao mali, preživeo je jedan od teških i retkih oblika tumora – retinablastom, koji se javlja kod dece mlađe od pet godina. Toga se ne seća, ali pamti srećno detinjstvo, veselo odrastanje sa decom iz komšiluka i ljubav i borbu svojih roditelja da ostane živ.
Sve što se dešavalo posle i što se i dalje dešava u njegovom životu, na filmski način je lepo, uzbudljivo i inspirativno.
Sa Stefanom se može otvoreno i prijatno ćaskati bukvalno o svemu, ali nama je povod za susret sa njim bio golbal, sport za slepe i slabovide.
Stefan se sa golbalom susreo u Školi za učenike oštećenog vida “Veljko Ramadanović” u Zemunu, ali nije na prvu loptu prepoznao sebe kao mogućeg sportistu. Čvrsto se držao knjige, jer je to bilo ono što mu ide i u čemu se pronalazi. Završio je Gimnaziju “Stevan Sremac” i Pravni fakultet u Nišu kao najbolji student, a gobal je relativno kasno postao njegova nova strast. Upoznao je prave ljude, pokrenuo sa njima Golbal klub “Nais” i tako otpočeo još jednu, paralelnu etapu, svog mladog, ali iskustvom prebogatog života.
Bez obzira na invaliditet, Stefan je potpuno samostalan. Radi, zarađuje, sam se kreće, sam posprema stan u kome živi, a može sam i da kuva. Po svemo što je sa svojih 29 godina postigao, a što nije malo, moglo bi se zakljičiti da je sebi postavljao teške zadatke i visoke ciljeve. Ipak, uspesi su bili posledica skromne i univerzalne ljudske želje – da mu bude lepo u životu i da bude srećan.
Pogledajte video!
“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“
