Najjače oružje za popularizaciju sporta je entuzijazam. Upravo je on nešto što je sve ređa pojava u današnje vreme, ljudi su prezauzeti svojim poslovima, borbom za egzistenciju, a slobodno vreme vole da provode uživajući u stvarima koje vole da rade. Ali, te stvari koje volimo, neko treba i da organizuje.
Miloš Jovanović i Vladimir Delčić su Nišlije koje već treću sezonu sa uskim krugom prijatelja organizuju jednu od najlepših zabava za ljubitelje košarke u ovom gradu. Amaterska košarkaška liga Niša je postala jedno od najozbiljnijih sportskih takmičenja u regionu, popularnija i od nekih koje sebe nazivaju profesionalnim. Košarkaške utakmice se ne razlikuju od onih koje gledamo na televiziji, a stalno se uvode neke nove stvari koje održavaju pažnju svih učesnika na visokom nivou. Zato i ne čudi ogromno interesovanje.
Miloš je pravnik koji radi u Republičkom geodetskom zavodu. Oženjen je, otac dvoje dece. Vladimir je kontrolor podele reklamnog materijala na teritoriji Niša u firmi “Cityflyer” iz Beograda, aktivan je košarkaš u srpskoligašu KK Nišu, a uspešno gradi i karijeru u sportu koji je u ekspanziji, basketu “3×3”. Sport je zajednička ljubav koju njih dvojica dele, kao i ogroman broj ljudi u našoj zemlji. Entuzijazam koji poseduju je ono što ih razlikuje od drugih, jer su sport koji vole učinili dostupnim svima na izuzetno zanimljiv način.
Kada i kako je došlo do ideje da se napravi Amaterska liga?
Miloš: „Sasvim slučajno, ali čini mi se ipak da je ona normalan sled i nastavak mojih prethodnih aktivnosti u raznim sportskim organizacijama. Nakon registracije Sportskog udruženja “Tvrđava” radili smo par memorijalnih i humanitarnih turnira i videli da postoji velika zainteresovanost ljudi za sport u gradu i rešili da se malo ozbiljnije pozabavimo tim pitanjem. Godinu dana smo radili na projektu i imali jasan cilj, da okupimo sve sportiste amatere i rekreativce na jednom mestu. “
Vladimir: „Pre tri godine u jednom neobaveznom razgovoru Miloš mi je izlozio ideju, pričao je o njoj sa toliko entuzijazma i oduševljenja da me je u startu “kupio”. Malo po malo, krenuli smo sa realizovanjem, cilj je bio popularizacija košarke kao sporta i okupljanje svih onih koji su iz različitih razloga prestali da aktivno igraju, kao i onih koji nikad nisu, ali su oduvek želeli. Iz ovog ugla mnogo je lepo videti sve te ljude na jednom mestu, kako ih spaja ono najlepše, bavljenje sportom iz ljubavi i čistog takmičarskog duha.”
Da li ste imali predstavu da će liga biti ovako dobro prihvaćena u Nišu?
Miloš: „Iskren da budem, jesam. Od samog početka smo imali bazu igrača koji su igrali univerzitetske lige, zatim igrače koji su prestali da se bave košarkom iz raznoraznih razloga i nekako imam osećaj da je samo bilo pitanje trenutka kada će nastati liga ovog tipa u Nišu. Naravno, nismo želeli da se mnogo zaletimo i bili smo pažljivi, krenuli smo korak po korak i ove sezone možemo da kažemo da imamo jako ozbiljno takmičenje na kome mogu da nam pozavidele mnoge organizacije. Prve sezone smo imali 10 ekipa, a već naredne duplo veći broj prijava. I tada smo bili oprezni i nismo želeli da „zagrizemo više nego što možemo da progutamo“, te smo broj ekipa učesnika povećali za dva mesta i u drugoj sezoni imali 12 timova koji su se takmičili za pobednički pehar. Naredni korak u našoj evoluciji se činio logičnim zbog jako velikog interesovanja novih ekipa za učešće u Amaterskoj košarkaškoj ligi i formirali smo i drugu ligu, pa sada Amatersku košarkašku ligu Niša čini 21 ekipa, 10 u Prvoj ligi, a 11 u “B” ligi.”
Vladimir: „Ubrzo po puštanju prijava iznenadili smo se kad smo videli da ćemo lako nadmašiti broj planiranih ekipa. Rešili smo se da idemo korak po korak, godinu po godinu, i da napredujemo svi zajedno. Sve to zahtevalo je mnogo truda i odricanja.”
Šta je ono što vam je posebno ostalo u sećanju, što je možda najupečatljiviji deo dosadašnjeg rada?
Miloš: „Ne bih izdvajao poseban deo, jer sve što smo radili i radimo i dalje ostavlja snažan i dubok trag i na mene i Vladu, najviše angažovanih oko celokupne organizacije. Ipak, pomenuću nekoliko stvari koje smo organizovali, a mislim da imaju opšti značaj. Prve sezone smo imali par humanitarnih akcija, pravljenje paketića za štićenike Ustanove „Mara“ kao i „Misiju Deda Mraz“ u koju se uključila i KK Crvena Zvezda, skupljena su značajna novčana sredstva namenjena grupi „Ugrožene Nišlije“. Takođe, prve sezone smo uspostavili kontakt sa sličnom organizacijom iz Bosne i Hercegovine, tačnije Kalesije, u kojoj se igra Amaterska liga (AKOL). Ugostili smo ih, odigrali prijateljski meč sa njima i tako uspostavili kontakt za neku buduću saradnju, koja se nastavila već u drugoj sezoni takmičenja kada smo uzvratili posetu prijateljima iz Kalesije. Tako je naša organizacija dobila i ozbiljan međunarodni karakter. Takođe, „ugostili“ smo i ekipu košarkaška amatera/rekreativaca iz Holandije sa kojom smo odigrali dva revijalna meča uz obećanje da ćemo uzvratiti posetu. Kao kruna druge sezone istakao bih finalnu utakmicu u hali Čair pred oko 1000 gledalaca.”
Vladimir: „Iz ove perspektive me izuzetno srećnim čini sam pogled na ligu, kako sada to izgleda, koliko timova i ljudi okuplja, puno mi je srce. A, u ove tri sezone bilo je puno lepih trenutaka i svi se svode na drugarstvo i zajedništvo. Imali smo priliku da ugostimo pa i da budemo gosti sjajnim momcima iz Kalesije, takođe organizovali nekoliko humanitarnih akcija u kojima su sve ekipe ostavile rivalstvo po strani i pokazali samo najbolje ljudske osobine. Svi zajedno, učinili smo da se neki drugi lepo osećaju, a samim tim činom smo se svi mi lepo osećali. Ali, ono što bih izdvojio je taj entuzijazam koji Miloša i mene nije napustio od početka, koji se vidi u svakom razgovoru, prisutna je želja za poboljšanjem i unapređenjem ove priče.”
Odakle taj entuzijazam za nešto što nije napravljeno za lični profit, već za opšte dobro, to je nesvakidašnje za današnje vreme?
Miloš: „Pripadam generaciji koja jako voli sport, koja je odrastala na sportskim uspesima naših timova i reprezentacija i koja nije navikla da vreme provodi vezana za stolice uz računare, tablete, laptopove i slično. Nažalost, u vremenu u kojem sada živimo sve više smo primorani da svoje radne sate provodimo baš na ovakav način i to nikako nije dobro ni po naše zdravlje niti po raspoloženje. Ukoliko smo prve sezone i bili malo skeptični da li radimo pravu stvar, u drugoj sezoni nije bilo nikakvih dilema. Volja, želja i trud koji ulažu ekipe i pristup koji imaju svi učesnici lige daje nam snagu da nastavimo dalje ovo što radimo i da svake godine budemo sve bolji. U gradu ima dosta ljudi koji vole košarku i koji je redovno rekreativno igraju u zakupljenim terminima godinama unazad. Mi smo samo došli na ideju da okupimo sve te ekipe i toj rekreaciji damo ozbiljnu notu. Plus, jako volimo košarku i Vlada i ja. Vlada više voli ovaj igrački deo jer je i dalje aktivan igrač, a mene više privlači organizacija. Mislim da je to prava formula zbog koje funkcioniše sjajno.”
Vladimir: „Od momenta kad smo se upustili u celu ovu priču, znali smo da, ako hoćemo da celu AKL napravimo onako kako smo zamislili i da poprimi razmere koje smo želeli, moramo ići postepeno bez preskakanja koraka. To je značilo i da će sve to biti volonterski i da o profitu ne treba ni razmišljati. To nas ni u jednom trenutku nije sputalo da sa velikim entuzijazmom pristupamo obavezama, ono što nas pokreće je činjenica koliki broj ljudi igra, podržava i prati našu ligu. Naravno, profit jeste neki cilj u budućnosti, ali trenutno je veliko zadovoljstvo videti da se nešto radi i da se ljudi bave nečim sto im donosi samo zadovoljstvo i užitak. “ Ćef, a ne ćar “- kako je moj stric voleo da kaže. To je definicija koja te istinski čini zadovoljnim i srećnim.”
Da li je bilo trenutaka kada vam je dosadilo da sve to radite, da li ste pomišljali da odustanete?
Miloš: „Dobro pitanje. Dosaditi je teška reč, jer smatram da kada radite ono što volite to vam ne može dosaditi nikada. Što se odustajanja tiče, ono nijednog trenutka nije postojalo kao opcija. Bilo je trenutaka kada nas stigne umor, jer je ovo ipak nešto čime se mi bavimo u svoje slobodno vreme. Vlada ima svoj posao, ponekad i dva posla, često je na putu, plus vikednom igra utakmice za svoj klub. Ja sam preko nedelje na poslu od 7:30-15:30h, kod kuće imam suprugu i dva maloletna deteta kojima treba pažnja i dosta energije je potrebno za sve to. Ali, kada dođe vikend i vreme za AKL, sve to se zaboravlja i fokus je samo da sve prođe kako treba i da sve bude u redu. Moram da naglasim i da možda sve ovo ne bi bilo moguće da nisam imao neizmernu podršku svoje supruge Branke koja je od nastanka ideje, pa sve do danas uz mene i puna je razumevanja za moja odsustva. Nismo imali nekih naročitih problema do sada, a mislim i da ih neće biti, jer su ljudi ovo shvatili na pravi način i svi se slažu da je ovo što radimo prava stvar i da je potrebno ljudima upravo kao beg od svakodnevnog života i obaveza.”
Vladimir: “Već sam pomenuo da smo Miloš i ja od početka bili svesni težine posla, jer uprkos velikom zadovoljstvu koje postoji, kod nas celokupna organizacija zahteva dosta odricanja i dosta posvećenosti. Miloš je otac dvoje dece, a ja sam uz AKL radio dva, nekad tri posla i aktivno igrao košarku, tako da je bilo momenata kad sam pomišljao čemu sve ovo? Obično mi sredinom nedelje padne na pamet kako bih mogo da odmorim za vikend, a ne da ga proveden u sali i to me drži do subote, a onda, kako kročim u salu, vidim sve ono što smo postigli, sve to nestaje, jednostavno se prepuštam i uživam u tome maksimalno. Uz to se dopunjujemo i motivišemo jedan drugog, jer kad je meni teško i vidim Miloša kako umesto vikenda sa porodicom sa oduševljenjem dođe na utakmice, automatski zaboravljam na teškoće. Trpe tu mnogi, devojka, porodica, društvo, tako da mi njihova podrška najviše znači i daje mi snage za sve.”
Da li neko prepoznaje taj vaš rad, neke institucije, gradski i državni organi?
Miloš: „Nakon prve sezone koja je protekla jako uspešno skrenuli smo pažnju na sebe, zahvaljujući pre svega medijima koji su o svemu što smo radili izveštavali i imali samo reči hvale. Vrlo smo zahvalni na tome svim medijima koji su od početka velika podrška celokupnoj organizaciji, ali ne bih posebno izdvajao nijedan, osim možda Sport Juga sa kojim imamo i ozbiljniju saradnju u trećem izdanju takmičenja. Svi su podjednako učestvovali u stvaranje priče koja se zove Amaterska košarkaška liga Niša i ne želim da pominjem svakog pojedinačno, jer ću sigurnu zaboraviti nekog, a to ne bi bilo fer. Najveću podršku ipak nam je pružio Grad Niš koji je obezbedio termine za odigravanje utakmica u drugoj sezoni, a ta podrška se nastavlja i u trećoj. Takođe, Grad je obezbedio i halu Čair za odigravanje finalne utakmice. Pored medija i Grada, Amaterska košarkaška liga Niša ima i puno prijatelja koji joj pomažu u realizaciji takmičenja na razne načine. Pored nagrada za pobednike u vidu vaučera koje dobijaju najbolji igrači svakog kola lige koje dodeljuju „Ministarstvo Beer Bar“, „Cezar fast food“, „Beer book“ i „Pasta bar 2×2“, tu su još i prijatelji koji su pomogli oko nabavke opreme i raznih rekvizita potrebnih da jedna liga bude što ozbiljnija i profesionalnija. Neki od njih su: „Poliklinika Dr. Nikolić“, „E-Reciklaža“, „Ništende“ „Duki komerc“, a vrlo uspešnu saradnju od samog početka imamo i sa Udruženjem građana „Balkanrock“ sa kojim smo sarađivali i na mnogim zajedničkim projektima. Nadam se da nisam nekog zaboravio, ako jesam, izvinjavam se.”
Vladimir: „Ovo je veliki posao koji ne bi zaživeo i održavao se bez pomoći ljudi, pored nas dvojice bili je tu mnogo ljudi koji su na neki način bili ili su uključeni u organizaciju. Ne bih da ih nabrajam, zaboraviću nekoga, ali svi su dali veliki doprinos i ostavili svoj pečat. Takođe, bez ekipa, odnosn igrača i njihovog razumevanja opet ništa ne bi bilo moguće. Oni su ti zbog kojih se ovo igra i bitan su šraf cele AKL. Želim da iskoristim da im se zahvalim što poštuju ono što radimo i što vole da igraju AKL. Takođe, sudijska organizacija daje veliki doprinos ozbiljnosti lige, imaju nezahvalan i nimalo lak posao, ali imamo dobru saradnju i nadam se da će tako ostati, jer svi koje sam pomenuo do sada čine ovu ligu ovako velikom i lepom. Svi su podjednako bitni i jedni bez drugih ne možemo. I upravo to zajedništvo je ono što propagiramo i bez čega ne bismo bili tu gde jesmo. Naravno, grad Niš i oni koji su zaduženi za to prepoznaju naš trud i veruju u ovo što radimo. Stvarno nam izlaze u susret kad god je to moguće i mi smo im zahvalni zbog toga.”
Kakva je budućnost AKL?
Miloš i Vladimir: „Budućnost? Nebo je granica!”
Miloš: “Dok ima volje i želje igrača i timova za učešćem u našem takmičenju i ono će postojati. Vlada i ja imamo stvarno puno entuzijazma oko svega ovoga i ne želimo da se završi ova priča, a daćemo sve od sebe da svake sezone unapređujemo ligu i podižemo kvalitet takmičenja. Napomenuo bih samo da Amaterska košarkaška liga nije jedini projekat koji organizuje Sportsko udruženje „Tvrđava“. Ove godine je startovala i prva sezona Amaterske futsal lige Niša, a u planu za naredno leto su formiranja još nekoliko liga amaterskog sporta. Nadamo se da će kroz par godina „Tvrđavu“ prepoznavati kao simbol amaterskog sporta u gradu.”
Vladimir: „Kao i do sada, idemo korak po korak, dan po dan, vikend po vikend… Idemo i gradimo, a dokle i koliko, mislim da nismo svesni ni mi sami. Zahvaljujući vama, ljudima iz medija, koji dele tu zaljubljenost u sport sa nama, ljudi su čuli za nas i svaka vaša lepa reč nam je motiv više, ali i obaveza da sad nema stajanja, jer velika je istina ono “kad kreneš u preticanje dodaj gas, radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži.“
Treća sezona Amaterske lige je u toku i o njoj možete redovno čitati na stranicama portala “Sport juga”. Niš je jedan od retkih gradova sa ovakvim takmičenjem, a ljudi zaduženi za organizaciju obećavaju da će ono biti sve bolje kako vreme odmiče, na radost svih ljubitelja sporta.
