Članovi akademskog osoblja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu (FSFV), prof. dr Marko Aleksandrović i dr Miljan Hadžović, boravili su nekoliko dana u Zagrebu na poziv Hrvatskog saveza košarke u kolicima (HSKUK). Povod posete bilo je Evropsko prvenstvo B divizije u košarci u kolicima, ali i praćenje aktivnosti u okviru Erasmus+ projekta POWER, u kojem zajednički učestvuju HSKUK i FSFV.
Besprekorna organizacija prvenstva
Evropsko prvenstvo B divizije okupilo je reprezentacije Izraela, Bosne i Hercegovine, Litvanije, Letonije, Slovenije, Hrvatske, Portugalije, Grčke, Bugarske i Švedske. Mečevi su igrani u Sportskoj dvorani „Peščenica“, dok su treninzi održavani u dvorani „Cedevita“ na Zagrebačkom velesajmu.
S obzirom na to da su reprezentacije, zvaničnici i tehničko osoblje bili smešteni na više lokacija, organizacija transporta osoba sa invaliditetom predstavljala je veliki logistički izazov.
Uprkos tome, niška delegacija ističe da je čitavo takmičenje proteklo besprekorno.
– Sve od ideje do realizacije ovog prvenstva najvećim delom je zasluga Damjana Lisske, predsednika Lokalnog organizacionog odbora i generalnog sekretara HSKUK. Reč je o izuzetno sposobnom čoveku, bivšem reprezentativcu Hrvatske u košarci u kolicima, koji danas uspešno povezuje sportske organizacije, institucije i međunarodne projekte. Partneri na tim projektima su, između ostalih, FSFV i niški KOM 018 kroz projekat InWheel – istakao je prof. dr Marko Aleksandrović.
Posebne pohvale dobio je i marketinški tim HSKUK.
– Lukrecija Tomušić godinama vodi društvene mreže Saveza i svojim radom doprinosi da svaki događaj dobije međunarodnu vidljivost. Organizacija u dvorani, za koju su bile zadužene Doroteja Magdić i Lana Krušnik, funkcionisala je besprekorno tokom svih deset dana prvenstva – dodao je Aleksandrović.
Važnu ulogu imali su i brojni volonteri, uglavnom studenti iz cele Hrvatske, koji su bili neizostavan deo organizacije.
Izrael dominantan, Slovenija se vratila u evropsku elitu
Prvenstvo u Zagrebu usledilo je deset meseci nakon Evropskog prvenstva A divizije u Sarajevu, sa kojeg su u niži rang ispali Izrael i Bosna i Hercegovina. Očekivano, upravo su Izraelci bili prvi favoriti za ekspresan povratak među najbolje.
– Reprezentacija Izraela od prvog dana pokazala je da je kvalitetom iznad svih ostalih. Odlikuju ih besprekorna disciplina, vrhunska fizička pripremljenost, odlična tehnika i izuzetno precizan šut. Mislim da tokom celog prvenstva nisu izgubili nijednu četvrtinu – rekao je dr Miljan Hadžović.
Drugo mesto i plasman u A diviziju izborila je reprezentacija Slovenije, koja se među evropsku elitu vratila posle 23 godine.
– Slovenci već godinama sistematski razvijaju košarku u kolicima. Nacionalni tim nastupa u jakoj regionalnoj NLB ligi, koju su osvojili u poslednje dve sezone. Imaju snažnu podršku Saveza za sport invalida Slovenije i Društva paraplegičara Slovenije, kao i profesionalnog trenera Žigu Kobaševića, koji je zadužen isključivo za razvoj ovog sporta. Takvog modela trenutno nema u drugim zemljama regiona – naglasio je Hadžović.
Dominaciju Izraela i Slovenije potvrđuje i činjenica da su čak tri igrača iz ove dve reprezentacije uvrštena u idealnu petorku prvenstva.
Hrvatska i Bosna i Hercegovina ostale bez promocije
Regionalne selekcije u Zagreb su stigle sa ambicijom da izbore plasman u A diviziju.
Hrvatska je, kao domaćin, tokom cele sezone nastupala u regionalnoj NLB ligi pod imenom Parasport Kroacija, praktično kao reprezentativni tim. Dodatno pojačanje trebalo je da bude Sebastijan Magenhajm, nekadašnji reprezentativac Nemačke i dvostruki učesnik Paraolimpijskih igara, koji je stekao pravo nastupa za Hrvatsku.
Međutim, administrativne procedure uslovile su da Magenhajm pravo nastupa dobije tek pred odlučujući meč protiv Slovenije.
– Da je Magenhajm igrao od početka prvenstva, Hrvatska bi bila ozbiljan favorit za plasman u finale i povratak u A diviziju. Ne tvrdim da bi sigurno pobedili Sloveniju, ali bi imali mnogo veće šanse. Kasnije su pobedili Letoniju i Bosnu i Hercegovinu, što potvrđuje njihov kvalitet. Zaista velika šteta – ocenio je prof. dr Marko Aleksandrović.
Bosna i Hercegovina nastupila je bez jednog od ključnih igrača, Nermina Hujića, a veliki broj propuštenih prilika u mečevima protiv Litvanije i Portugalije udaljio je reprezentaciju od borbe za promociju.
Sve manje igrača u evropskoj košarci u kolicima
Boravak u Zagrebu otvorio je i jedno važno pitanje – sve manji broj aktivnih košarkaša u kolicima širom Evrope.
Prema rečima predstavnika delegacija Litvanije, Letonije i Slovenije, svaka od tih zemalja trenutno ima svega oko 15 registrovanih igrača, zbog čega nisu ni prijavile maksimalan broj od 12 košarkaša za prvenstvo.
Istovremeno, pojedine reprezentacije oslanjaju se na veoma iskusne igrače. Tako su među nosiocima igre bili Litvanac Kestutis Skušas (1967. godište), Šveđanin Joakim Gustavson (1971) i reprezentativac Bosne i Hercegovine Enes Kamberović (1974).
– U mnogim državama postoje različite inicijative kojima se pokušava povećati broj igrača, dok se međunarodna saradnja najčešće razvija kroz Erasmus+ projekte u oblasti sporta – objasnio je dr Miljan Hadžović, naučni saradnik FSFV, vršilac dužnosti direktora reprezentacije Srbije u košarci u kolicima i trener KKK Nais iz Niša.
Nova saradnja sa Kineziološkim fakultetom u Zagrebu
Tokom boravka u Zagrebu predstavnici FSFV ostvarili su i nove kontakte sa Kineziološkim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu.
Delegaciju iz Niša ugostili su prof. dr Lidija Petrinović, mr Filip Bolčević i Natalija Babić, koji su predstavili prostorne, kadrovske i istraživačke kapacitete ove visokoškolske ustanove, posebno u oblasti adaptiranog fizičkog vežbanja.
– FSFV i Kineziološki fakultet u Zagrebu imaju dugogodišnju saradnju, ali ne i u oblasti adaptiranog fizičkog vežbanja. To će se promeniti već na jesen. Dogovorili smo prve konkretne korake za zajednička pilot-testiranja sportista sa invaliditetom. Zagrebački fakultet je jedan od vodećih centara sportskih nauka u ovom delu Evrope, a upravo njihov kvalitet i odlična saradnja sa parasportskim organizacijama predstavljaju snažan motiv za unapređenje saradnje sa našim fakultetom – zaključio je prof. dr Marko Aleksandrović.
